Kada bi nastupile velike vrućine i suša poharala useve, dodole bi svojom pesmom prizivale kišu.
Običaj je nastao još pre primanja hrišćanstva na ovim prostorima, a naziv je vezan za boginju Dodolu, koja je bila i žena vrhovnog boga starih Slovena – Peruna. Prema nekim verovanjima, imala je uticaj na kišu dok je Perun bio bog groma i borac protiv suše.
Ovaj obred vezan je za zemljoradnju, pa se obavljao u svim predelima u kojima se obrađivala zemlja, od Makedonije do severnih krajeva Srbije.
Danas možda nema dodola, ali ima drugih verovanja koja se tiču manipulisanja vremenom, od tragova na nebu do sejanja oblaka.
Kako su prirodne vremenske pojave postale tako povezane sa teorijama zavera?
Više ne verujemo da je posle ekstremnog toplotnog talasa moguće da se stvori oluja, koja se i stvara baš u takvim uslovima, nego smo skloni razmišljanju da se to dogodilo jer nam je neko radio o glavi.
Na pitanje kako je meteorologija postala tako primamljiva za raznorazne zablude, meteorolog Darko Savić je za EUpravo Zato rekao: "Verovatno zato što su informacije meteorološkog tipa postale pristupačnije i zanimljivije, pogotovo kada se pominju klimatske promene ili zagađenje. Međutim, tu se i javlja problem - više informacija znači i da je nemoguće to se sve isfiltrirati. Smatram da se tu radi o istoj grupi ljudi, i oni koji veruju da je Zemlja ravna i oni koji misle da vremenom može da se upravlja, nalaze se u istom košu, ali ipak verujem da su ti glasovi u manjini, samo su glasniji. Nisam siguran da uvek razumem zašto tako razmišljaju, ali možda na taj način traže rešenje za neke druge svakodnevne probleme, pa nalaze alternativne izvore informacija".
Šta ćemo sa tragovima na nebu?
Ideja o kemtrejlsima (chemtrails) se pojavila oko 1996. godine kada su američke vazduhoplovne snage objavile istraživački rad "Weather as a Force Multiplier: Owning the weather in 2025”. Pominju se buduće medifikacije vremenskih obrazaca kako bi se postigli vojni ciljevi iako se jasno istaklo da u to vreme nisu postojale takve tehnologije.
Preovladava mišljenje da tragovi koji ostaju iza aviona nisu rezultat isparavanja vodene pare već su znak da nas vlasti, bogataši ili neki drugi "zli ljudi" truju toksičnim hemikalijama koje iza sebe ostavljaju bele linije na nebu.
Međutim, ne postoji konsenzus o tome šta bi te hemikalije trebalo tačno da rade, a jedna od teorija je da se njima kontroliše vreme.
Kako raste nepoverenje u zvanične institucije, građani traže objašnjenja na nekim drugim mestima što često može dovesti do zabuna. Društvene mreže u tome igraju najznačajniju ulogu jer su algoritmi tako podešeni da mi vidimo samo ono što se već slaže sa našim postojećim uverenjima i interesovanjima. Čak i kada postoje tvrdnje koje bi to raskrinkale, one se jednostavno ne bi našle na našem fidu.
Da ne bismo dublje ulazili u ovu tematiku, pozabavićemo se samo modifikacijom vremenskih uslova.
Da li zaista možemo da budemo gospodari vremena?
Nedavno se ogromna količina padavina sručila na Dubai i taj pustinjski grad se odjednom pretvorio u jezero. Ubrzo su se pojavile tvrdnje da iza toga stoji metoda zasejavanja oblaka.
"To je procedura o kojoj je počelo da se raspravlja još pedesetih godina, a kod nas se sa tim operativno krenulo šezdesetih. Cela ta priča je prilično prenapumpana, kod nas se to koristi u vidu protivgradne zaštite, a cilj je da se smanji prečnik zrna grada i time smanji šteta. Postoje i neke druge metode, na primer da se poveća količina padavina u nekim predelima, kako poljoprivreda ne bi trpela", započinje priču za EUpravo Zato meteorolog Darko Savić.
Međutim, da bismo se uopšte bavili sejanjem oblaka, prvo mora da postoji oblak. Dakle, ne možemo ih veštački stvoriti.
"Prvo mora da se formira oluja, a na to mi nikako ne možemo da utičemo. Prosečni kumulonimbusni gradonosni oblak, o kome obično govorimo kada nastanu oluje, izluči tokom svog 'života', na primer za sat vremena, energiju koja odgovara onoj koja je oslobođena tokom bombardovanja Hirošime atomskom bombom. To su ogromne količine energije i mi ne možemo na to tako utičemo. Mi jedino zasejavanjem oblaka možemo da povećamo ili smanjimo padavine, ali se i tu radi o malim procentima. Na formiranje samog oblaka ne možemo da utičemo jer on već ima određenu vodu. Kada je reč o oluji o nedavnoj oluji u Dubaiju, tamošnje meteoslužbe su izdale upozorenje na velike padavine i poplave.. tako da te priče ne piju vodu.
Mi možda možemo da izbegnemo ili smanjimo padavine u određenom procentu, ali ako prognoza kaže da će padati kiša i da postoje uslovi za kišu, mi tu ne možemo ništa da uradimo, dakle, ne možemo biti gospodari vremena", poručio je Savić.
Projekat "EXTREMES"
Baš zbog velikog broja zabluda koje kolaju kada je reč o vremenskim pojavama, Fizički fakultet u Beogradu je pokrenuo projekat "Extremes" koji će se naredne tri godine baviti klimatskim i esktremnim vremenskim događajima u našoj zemlji.
"Postojaće katalog koji će moći svi da koriste, bilo da su to naučni radnici ili znatiželjni građani. U posebnom odeljku će bilo ko moći da postavi bilo kakvo pitanje o nepogodama, Milutinu Milankoviću i bilo čemu što vas zanima iz ove sfere, a mi ćemo rado odgovoriti.
Glavni cilj nam je da se napravi katalog u kome će biti razvrstani vremenski i klimatski ekstremi u našoj zemlji i njihove projekcije u budućnosti. To mogu koristiti poljoprivrednici ili sektor energetike kako bi videli šta ih čeka u budućnosti. Mi već i znamo kako će se neke stvari odvijati, ali naša saznanja treba što pre da se uvedu i u druge grane. Želimo veću saradnju sa stručnjacima iz drugih oblasti, poput biologije, medicine, prava ili urbanizma.. Ideja je da podatke koje klimatolozi imaju ne ostanu samo 'tamo neki podaci' nego da ih i drugi koriste i u svojim istraživanjima kako bi moglo nešto da se učini na nivou društva po ovom pitanju", kazao je Savić.
Podsetimo, naša država je krajem prošle godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji precizira ne samo šta se očekuje u narednim decenijama kada je reč o ekstremnim vremenskim pojavama, nego se navode i preporuke za različite sektore i koliko klimatske promene utiču na budžet Srbije.
Pitanje uticaja klimatskih promena je i dalje većim delom neistraženo polje u Srbiji, ali se i to polako menja, pa tako grupa naučnika sa Geografskog fakulteta u naredne tri godine treba da analizira koliko te promene utiču na samo stanovništvo, u pogledu rađanja, umiranja, ali i migracija. To je prvi projekat ove vrste u našoj zemlji.
(EUpravo Zato)
