Cilj tima naučnika je bio da obezbede jeftine i održive baterije u zemljama u kojima je pristup električnoj energiji ograničen.
Grupa na čelu sa profesorom Reverantom Krispinom sa Univerziteta u Linćepingu na jugu Švedske, razvila je sa kolegama sa univerzitetâ Karlstad i Čalmers, bateriju od dva isplativa i ekološki prihvatljiva materijala - cinka i lignina.
Gustina energije baterije je uporediva sa olovno-kiselinskim baterijama, ali ne sadrži olovo i nije toksična.
„Solarni paneli su postali relativno jeftini i mnogi ljudi u zemljama sa niskim prihodima su ih usvojili. Međutim, u blizini ekvatora sunce zalazi oko 18 sati, ostavljajući domaćinstva i preduzeća bez struje. Nadamo se da će ova tehnologija baterija, čak i sa nižim performansama od skupih litijum-jonskih baterija, na kraju ponuditi rešenje za ove situacije", naveo je Krispin.
Za razliku baterija na bazi cinka koje su trenutno na tržištu i isprazne za nekoliko sati, cink-ligninska baterija zadržava energiju oko nedelju dana.
Lignin je kompleksni polimer aromatičnih alkohola. Najčešće se dobija iz drveta i integralni je deo sekundarnih ćelijskih zidova biljaka i nekih algi.
Cinkove baterije su slabe izdržljivost zbog reakcije cinka sa vodom u rastvoru elektrolita u uređaju, što ih čini gotovo neupotrebljivom.
Istraživači su korišćenjem supstance na bazi kalijum-poliakrilata uspeli da stabilizuju cink i ova baterija se može koristiti i više od 8.000 ciklusa pre nego što joj performanse oslabe na 80 odsto.
„Iako su litijum-jonske baterije korisne kada se njima pravilno rukuje, one mogu biti eksplozivne, izazovne za recikliranje i problematične u pogledu pitanja životne sredine i ljudskih prava kada se ekstrahuju specifični elementi poput kobalta. Stoga, naša održiva baterija nudi obećavajuću alternativu ukoliko gustina energije nije najvažnija", istakao je jedan od istraživača, Zijaudin Kan.
Kako pojašnjava, cink i lignin su vrlo jeftini, a baterija se lako reciklira.
„Ako izračunate cenu po ciklusu korišćenja, to postaje izuzetno jeftina baterija u poređenju sa litijum-jonskim baterijama", ističe on.
Nove cinkove baterije su male, ali istraživači veruju da mogu da naprave i bateriju veličine automobilske.
Krispin kaže i da je Švedska zemlja inovacija te da može da pomogne drugim nacijama u usvajanju održivijih alternativa.
„Možemo da smatramo svojom dužnošću da pomognemo zemljama sa niskim prihodima da izbegnu da naprave iste greške kao mi. Kada izgrade svoju infrastrukturu, moraju odmah da počnu sa zelenom tehnologijom", zaključio je on.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
