Frankfurt je 2015. godine bio proglašen najodrživijim gradom na svetu prema Indeksu održivih gradova, zahvaljujući svojoj posvećenosti zelenoj gradnji, društvenoj i ekološkoj održivosti, kao i kvalitetu života.
U novijim istraživanjima, grad Edinburg u Škotskoj rangira se kao najodrživiji grad u Evropi.
Studija je procenila nivoe zagađenja, prirodne resurse i broj veganskih restorana, a Edinburg je ostvario visok rezultat zahvaljujući niskim nivoima zagađenja i bogatoj ponudi veganskih restorana.
Takođe, Pariz je 2024. godine proglašen najpametnijim gradom u Evropi prema Indeksu pametnih gradova kompanije ProptechOS.
Ovaj indeks analizirao je faktore poput povezanosti, infrastrukture, održivosti i mogućnosti zapošljavanja u tehnološkom sektoru. Pariz je postigao visoke ocene u povezivanju i infrastrukturi, kao i na tržištu tehnološkog rada.
Dakle, Frankfurt, Edinburg i Pariz su neki od najodrživijih gradova u Evropi, svaki sa svojim jedinstvenim pristupom održivosti i inovacijama.
Međutim, jedan grad je još davne 1996.imao vrlo ambiciozne planove. Radi se o švedskom gradu Vekšo.
Zelen pre Grete Tunberg
Greta Tunberg postala globalni simbol ekološkog aktivizma, ovaj grad je daleko pre nje započeo borbu za zaštitu životne sredine.
Njegov put ka održivosti počeo je pre više od tri decenije, kada su gradske vlasti odlučile da preduzmu konkretne mere za smanjenje zagađenja i zaštitu prirodnih resursa.
Naime, 1996. godine, Vekšo je postavio ambiciozan cilj da postane prvi grad u svetu koji će u potpunosti eliminisati upotrebu fosilnih goriva. Ovaj cilj nije ostao samo na papiru jer je grad uveo brojne inovacije koje su omogućile smanjenje emisije ugljen-dioksida za više od 60% do danas.
Jedan od ključnih koraka bila je tranzicija ka korišćenju obnovljivih izvora energije.
Sistem daljinskog grejanja u naselju više ne koristi ugalj i naftu, već se oslanja na biomasu dobijenu iz lokalnih šuma. Ovakav pristup ne samo da smanjuje emisije štetnih gasova, već i podržava lokalnu privredu.
Takođe, biciklistička infrastruktura u ovom gradu jedna je od najrazvijenijih u Skandinaviji. Veksjo aktivno podstiče svoje stanovnike da koriste bicikle i javni prevoz umesto automobila na fosilna goriva. Zahvaljujući ovim merama, broj automobila u gradu se smanjuje, a kvalitet vazduha se poboljšava.
Pored toga, grad ulaže u ekološki dizajn novih zgrada i podsticanje održive potrošnje. Drvene zgrade, koje smanjuju ugljenični otisak u odnosu na tradicionalne betonske konstrukcije, postaju sve prisutnije.
Grad je uveo i brojne inicijative za reciklažu i smanjenje otpada, pa stanovnici aktivno učestvuju u stvaranju zdravije životne sredine.
Vekšo je preduzeo konkretne akcije na lokalnom nivou koje mogu doneti velike promene.
Ovaj primer pokazuje da je održivost dostižan cilj kada postoji politička volja i zajednički trud građana. Zato je on bio i ostao grad koji je bio zelen i pre nego što je ekološka svest postala globalni fenomen.
