Više od 100 milijardi evra - toliko Evropsku uniju godišnje košta depresija građana koja je povezana sa radnim mestom, pokazuje nova studija koju je u ponedeljak objavio Evropski institut sindikata (ETUI).
Istraživanje ovog nezavisnog analitičkog centra procenjuje troškove kardiovaskularnih bolesti i depresivnih poremećaja koji se mogu povezati sa pet ključnih psihosocijalnih rizika na radu. Među njima se posebno ističu:
- hronični stres na radnom mestu
- predugo radno vreme
- nesigurnost zaposlenja
- disbalans između uloženog truda i nagrade
- mobing
Prema dostupnim podacima iz 2015. godine, ovi rizici mogu imati tragične posledice.
"Oko 6.000 smrtnih slučajeva usled koronarne bolesti srca može se pripisati izloženosti psihosocijalnim rizicima, dok je više od 5.000 smrtnih slučajeva posledica samoubistava izazvanih depresijom", objasnila je Sonja Navroka, istraživačica u ETUI.
U istom periodu, izgubljeno je više od 400.000 godina života zbog bolesti srca i depresije, navodi se u izveštaju.
"Reč je o smrtnim ishodima koji su mogli da budu sprečeni", upozorava Dimitra Teodori, šefica sektora za zdravlje i bezbednost u ETUI.
Institut zaključuje da se 8% slučajeva kardiovaskularnih bolesti i čak 23% slučajeva depresije može direktno povezati sa navedenim psihosocijalnim rizicima.
Ovi faktori, kako navode istraživači, imaju direktan uticaj na mentalno zdravlje radnika i predstavljaju ozbiljan izazov za tržište rada, produktivnost i zdravstveni sistem država članica EU.
Depresija ima cenu - i poslodavci je plaćaju
Ovo je prva studija koja ne kvantifikuje samo ekonomske troškove depresije, već i kardiovaskularnih bolesti, posebno koronarne bolesti srca i moždanog udara, povezanih sa psihosocijalnim faktorima na radu, navodi Evropski institut sindikata (ETUI).
Prema analizi, Francuska, Belgija, Finska, Irska i Holandija su među najpogođenijim zemljama kada se troškovi posmatraju po 100.000 zaposlenih.
Iako se finansijsko opterećenje deli između poslodavaca i zaposlenih, ono nije ravnomerno raspoređeno.
"Za obe vrste bolesti ustanovili smo da je najveći teret pao na zaposlene, ali i na poslodavce. Kada je reč o depresiji, procenjuje se da je više od 80% ukupnih troškova u Evropi 2015. godine bilo povezano sa psihosocijalnim rizicima na radu", objašnjava Sonja Navroka iz ETUI-ja.
Kako navodi, poslodavci taj trošak snose kroz pad produktivnosti, odnosno smanjeni radni učinak usled bolesti i odsustva s posla.
Posebno se izdvaja i pojava prezentizma - situacije kada zaposleni dolaze na posao uprkos lošem zdravstvenom stanju, naročito kada je reč o mentalnom zdravlju, ali nisu u stanju da obavljaju posao efikasno.
U svetlu ovih nalaza, Evropski institut sindikata poziva Evropsku komisiju da predstavi novi zakonodavni predlog usmeren na prevenciju mentalnih oboljenja na radu. ETUI smatra da bi takva direktiva trebalo da sadrži i konkretne smernice za poslodavce.
Ipak, istraživači ističu da univerzalno rešenje ne postoji - mere prevencije moraju biti prilagođene specifičnostima radnog mesta i zaposlenih. Ipak, uključivanje radnika u proces prevencije označeno je kao ključna komponenta efikasnog pristupa.
Ovi podaci bazirani su na istraživanju Eurofounda iz 2015. godine.
Iako se uslovi rada u EU inače analiziraju na svakih pet godina, pandemija 2020. prekinula je redovan tok prikupljanja podataka, pa se nova analiza očekuje tokom ove godine. ETUI planira da na osnovu nje nastavi istraživanje i uporedi trendove u rizicima po zdravlje na radu.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
