"Svi hoće da posao završiš juče": Da li je psiholog potreban na radnom mestu i kako da se izborimo sa stresom?

Kada se govori o mentalnom zdravlju retko se pominje i psihološka dobrobit na poslu.

Ideja da je zaposlenima, u slučaju potrebe, na raspolaganju i psiholog, potiče više iz stranih kompanija i nije toliko zastupljena u našoj zemlji, mada ima određenih varijacija na tu temu.

"Od problema koji vladaju na radnom mestu najviše bih izdvojila stres zbog velikog pritiska menadžmenta, da sve mora da bude završeno juče. Mislim da je još veća briga ljudima sa porodicom, jer firma može da te otpusti kad hoće... Ne postoje adekvatni benefiti i mogućnosti za relaksaciju, nema tim bildinga i socijalizacije, barem u mom timu. Ukratko, nepovoljni međuljudski odnosi i stres", poručila Beograđanka (35), zaposlena u jednoj stranoj firmi na Novom Beogradu.

Kako je dodala, sva pitanja i nedoumice rešava kadrovska služba, odnosno HR, ali postoji i mogućnost da se pohađa onlajn seminar o tome kako se osloboditi stresa ili slično.

Iz portala za zapošljavanja Infostud za EUpravo zato poručuju da potražnja za psiholozima u kompanijama raste, posebno u kontekstu povećanja svesti o mentalnom zdravlju i potrebi za boljom podrškom zaposlenima.

"Iako oglasi koji traže isključivo psihologe na platformama poput Infostuda nisu među najčešćim, postoji rastući trend da kompanije angažuju psihologe, naročito u HR sektorima, kako bi se bavili stresom i poboljšanjem atmosfere na radnom mestu. Možemo reći da sve više firmi prepoznaje značaj ove profesije u upravljanju ljudskim resursima jer su psiholozi danas prisutni ne samo u zdravstvu ili obrazovanju, već i u kompanijama, digitalnim industrijama i privatnoj praksi. Stručnjaci iz oblasti psihologije sve češće nalaze posao u HR-u, marketingu, prodaji, pa čak i kao savetnici za interne potrebe firmi, uključujući i rešavanje stresa na radnom mestu", rekao je Miloš Turinski iz Infostuda koji je dodao da službe za ljudske resurse službe moraju imati u vidu psihologe baš iz svih navedenih razloga.

Prema podacima Infostuda, oblasti ljudskih resursa i psihologije u poslednjih godinu dana zabeležile su više od 900 oglasa za posao. Najtraženiji su referenti za ljudske resurse, sa 268 oglasa i prosekom od 148 prijava, dok specijalisti za selekciju i menadžeri ljudskih resursa privlače preko 100 prijava po oglasu.

Raste interesovanje i za pozicije HR biznis partnera, menadžera za obuku i praktikante, koji nude prilike za usavršavanje i rast.

Specijalizovane pozicije poput konsultanta za HR, psihologa i specijalista za motivaciju zaposlenih takođe privlače pažnju, što ukazuje na sve širu ulogu ljudskih resursa u modernim kompanijama, zaključuje Turinski.

Kako bi psihološka podrška na radnom mestu izgledala u praksi?

Pojedini sagovornici sa kojima smo razgovarali su otvoreni za ideju da se na radnom mestu može dobiti i neka vrsta psihološke podrške.

"U našoj kompaniji zaposlenima stiže mejl svakog meseca sa linkovima gde i kada možeš da se uključiš na grupne ili pojedinačne sastanke sa psiholozima, i postoji lista stručnjaka, pa možeš nekoga da odabereš. Imaš i kontakte tih psihologa ako želiš da se čuješ s njima i dogovoriš uživo sastanak", rekla je za naš portal Ivana L. koja trenutno radi u Slovačkoj u jednoj američkoj firmi.

Navodno, sa psihologom zaposleni može da razgovara o čemu god želi, i o privatnim i poslovnim problemima. Ali, pitanje je koliko ljudi zaista koristi tu pomoć i da li kasnije rukovodstvo firme gubi poverenje u radnika i njegovu sposobnost da obavlja sva zadata zaduženja.

"Kada razmišljam o tome kako bi izgledala zaduženja psihologa u okviru neke firme, moram priznati da su mi stavovi podeljeni. Ne mogu da zamislim da je u našem sistemu nešto tako moguće. Svakako bi imalo smisla da se angažuje spoljni saradnik, a ono čemu bi mogao da doprinese je unapređivanje stanja u kolektivu. Ono što već postoji jesu službe za ljudske resurse koje se više vezuju za povećanje produktivnosti kod radnika, tj. kako firma može da dobije više od zaposlenih. Ali, sami psiholozi mogu da budu medijatori, da održavaju mentalnu higijenu i procenjuju ko sa kim može da radi jer su ljudi različiti. Cilj je da i sama firma bude produktvnija, ali da ne bude fokus samo na tome već da se vidi koje strukture ličnosti mogu da sarađuju tako da se svi osećaju dobro, i tek onda to može pozitivno da utiče i na rezultat.

Mora se proveravati i hijerarhijski sistem, da li se poštuju granice, da li šefovi prelaze granice i traže i stvari koji su van okvira njihovog radnog mesta i slično. To bi sve trebalo da radi HR, a ako je neko zabrinut za mentalno zdravlje zaposlenog, rukovodstvo može da izdvoji budžet za psihologa ili angažuje terapeuta koji bi po potrebi mogao da radi sa klijentima i rešava konlfiktne situacije", objasnila je za EUpravo zato psiholog Borjana Vorkapić Petrović.

Prema njenim rečima, najvažnije je da se na radnom mestu prave timovi tako da ih čine kompatibilni saradnici, a "sve ostalo je besmisleno".

"Sve je povezano"

Vorkapić Petrović na osnovu svog iskustva zaključuje da ljudi prilično često traže pomoć psihologa zato što ih je nešto izbacilo iz takta na poslu.

Ipak, kako objašnjava, i to je uvek odraz onoga što nas muči u nama samima.

"Ono na šta se većina ljudi žali uvek ima veze sa unutrašnjom postavkom strukture ličnosti. Obično te osobe i u privatnom životu imaju problem sa granicama. Može da se aktivira anksioznost ili nešto slično, a za stvaranje bilo kakvih poremećaja mora da postoji unutrašnja predispozicija, neki elementi koji omogućavaju da se zbog poslovnih problema aktivira neko traumatsko stanje. To je sve povezano i ne može posao toliko da utiče na privatan život ukoliko osoba postavlja granice, i dovoljno je zrela da napravi razliku između te dve sfere. Ukoliko želimo da i na poslu imamo dobre međuljudske odnose, moramo da brinemo o sebi. Prva i osnovna stvar jesu zdravi odnosi sa bliskim ljudima bilo da su to prijatelji, članovi porodice, partner... Važno je posezanje za kontaktom, izražavanje onoga što nas brine i da to ne držimo to u sebi", istakla je naša sagovornica.

Svakako, to nije tako jednostavna priča. Sa jedne strane su i ljudi koji možda moraju da rade više poslova kako bi prehranili porodicu zbog čega stalno žive u nekom grču i pod stresom što i te kako utiče na mentalno zdravlje, a sa druge strane postoje i tzv. radoholici koji "možda previše rade jer se još nisu suočili sa svojim unutrašnjim problemima i onda traže neku vrstu kompenzacije".

"Još jedna stavka koja je prisutna u našem društvu je da ako imaš problem sa nadređenim, tu nema pomoći i onda tražiš drugi posao umesto da postoje službe koje bi mogle da posreduju na pravi način", dodaje Vorkapić Petrović.

Ona savetuje da treba da vodimo računa o mentalnom zdravlju u globalu, pa će se to preliti i na poslovno okruženje, a kako i sama priznaje, pomoć psihologa je prilično skupa i ne mogu svi da je priušte.

"Osim održavanja zdravih međuljudskih odnosa sa bliskim ljudima, ono što još možemo da učinimo kako bismo se oslobodili stresa, primera radi, jeste fizička aktivnost, dovoljno sna, relativno zdrava ishrana i druge stvari kojima možemo da umirimo nervni sistem, a da to nije psihoterapija koja jeste skupa", poručila je za EUpravo zato.

(EUpravo zato)