Članstvo u sindikatima u Evropi pokazuje različite pravce, ukazujući na duboke razlike između regiona i na izazove s kojima se sindikati suočavaju u savremenom tržištu rada. Dok nordijske zemlje i dalje beleže neke od najviših nivoa sindikalne organizovanosti, više zemalja centralne i istočne Evrope ostaje na donjem kraju skale.
Analize pokazuju da je u većini posmatranih država članstvo sindikata opalo u odnosu na 2016. godinu, što je rezultat kombinacije demografskih promena, tržišnih faktora i strukturnih izazova unutar samih sindikata.
Strukturni faktori objašnjavaju ove razlike. U zemljama poput Švedske, Norveške ili Danske, sindikati upravljaju sistemima osiguranja za nezaposlene, što ih čini centralnim akterima u radnom životu. Ova veza sa socijalnim zaštitama omogućava sindikatima da ostanu relevantni i da zadrže članstvo, čak i među mlađim radnicima. U zemljama gde sindikati ne upravljaju ovakvim sistemima, suočavaju se s problemom dopiranja do novih generacija zaposlenih.
Mlađi radnici, kao i zaposleni na skraćeno radno vreme, privremeni radnici i oni sa nižim kvalifikacijama, često ne vide direktnu korist od članstva u sindikatu, pa učlanjivanje opada.
Čak i dugogodišnja uporišta sindikalnog organizovanja sada se suočavaju s pritiscima. Promene u industrijskoj strukturi, globalizacija i fleksibilizacija tržišta rada smanjuju tradicionalnu moć sindikata u sektorima poput industrije i proizvodnje, koji su nekada bili jezgro sindikalnog članstva.
S druge strane, raste broj zaposlenih u uslužnom sektoru i digitalnoj ekonomiji, gde sindikati još uvek nisu dovoljno prisutni i ne uspevaju da ponude konkretne benefite za članove.
Podaci, koje navodi Magazin Europe, ukazuju na spor, ali širok pomak u tome ko odlučuje da se učlani, a ko ostaje van sindikata. Dok ranije članstvo sindikata često podrazumevalo gotovo automatsko učlanjivanje zaposlenih u velikim kompanijama i državnim preduzećima, danas je učlanjivanje sve više izbor pojedinca, uslovljen percepcijom koristi, poverenjem u sindikat i ličnim iskustvima na poslu.
Ove promene imaju i šire društvene implikacije. Sindikati su tradicionalno igrali ključnu ulogu u zaštiti radničkih prava, pregovorima o platama i socijalnim benefitima, ali i u oblikovanju radne politike na nacionalnom nivou. Pad članstva i promena strukture članstva može uticati na njihovu sposobnost da budu relevantni socijalni i politički akteri, ali i na kvalitet kolektivnih pregovora u mnogim zemljama.
Stručnjaci ističu da je odgovor sindikata na ove promene od ključnog značaja. Potrebno je da se prilagode novim oblicima zapošljavanja, ponude fleksibilne i atraktivne benefite za mlade i zaposlene na nepunim radnim mestima, ali i da rade na jačanju poverenja među radnicima. Samo tako mogu da održe i unaprede svoju ulogu u evropskom društvu i ekonomiji.
Članstvo po zemljama
Švedska ostaje lider po nivou sindikalne organizovanosti, sa oko 70% zaposlenih članova sindikata. Ključ uspeha je integracija sindikata u sistem socijalnog osiguranja, što stvara direktnu korist za članove, posebno u slučaju nezaposlenosti. Sindikati u Švedskoj aktivno rade i na uključivanju mlađih radnika, nudeći fleksibilne i specijalizovane usluge.
U Nemačkoj članstvo u sindikatima iznosi oko 17–18% zaposlenih, što je značajan pad u odnosu na prethodne decenije. Sindikati i dalje imaju jaku ulogu u pregovorima o platama i kolektivnim ugovorima, ali teško dopiru do mladih radnika i zaposlenih u fleksibilnim oblicima rada, poput privremenih ugovora ili freelance poslova.
U Poljskoj je članstvo u sindikatima relativno nisko, oko 10%, što je posledica istorijskih promena i smanjenog uticaja sindikata nakon tranzicije 1990-ih. Mnogi mladi i kvalifikovani radnici ne vide direktnu korist od učlanjivanja, dok sindikati u velikim državnim preduzećima i dalje imaju nešto veću prisutnost.
Italija ima dugogodišnje sindikalne tradicije, ali članstvo je opalo na oko 34%. Sindikati su i dalje ključni u industrijskim i javnim sektorima, ali suočavaju se sa izazovima u uslužnom sektoru i kod mladih radnika. Promene u zakonskoj regulativi i fleksibilizacija tržišta rada dodatno smanjuju njihovu moć.
(EUpravo zato.rs)
