Prema novoj analizi zdravstvene ankete iz 2019. godine, sprovedene širom kontinenta, Francuska je možda imala najviši nivo depresije među evropskim zemljama pre pandemije.
Analiza koju je sprovelo odeljenje za statistiku francuskih ministarstava zdravlja i socijalnih poslova (DREES) pokazala je da je stopa depresije u Francuskoj pre pandemije bila oko 11 procenata, što je najviše među svim evropskim zemljama.
Izveštaj se bazira na podacima iz Evropske zdravstvene ankete, koja se sprovodi svakih šest godina i obuhvata oko 300.000 ljudi iz Evropske unije, Norveške, Islanda i Srbije.
Ovo je prvi put da je DREES koristio podatke iz ankete iz 2019. godine za procenu depresije, a prevalencija je procenjena na osnovu osam pitanja iz Upitnika o zdravlju pacijenata.
Analiza se bavila pitanjem "da li je osoba iskusila simptome depresije u poslednje dve nedelje na osnovu određenih kriterijuma", objasnila je Lisa Troa, autorka studije iz sektora za istraživanje i međunarodne studije ovog direktorata, za Euronews Health.
Studija dolazi u trenutku kada brojna istraživanja ukazuju na rastuću krizu mentalnog zdravlja od pandemije, posebno među mladima u Francuskoj i drugim evropskim zemljama.
Novi izveštaj DREES-a takođe se fokusirao na mlade uzrasta od 15 do 24 godine i starije osobe od 70 i više godina.
Žoslin Kaboš, emeritus direktorka istraživanja u laboratoriji za neuroznanost Univerziteta Sorbona pri Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS), izjavila je za ovaj portal da, iako nema objašnjenje za "relativno" viši nivo depresije u Francuskoj u poređenju s drugim zemljama, to može biti posledica "niza faktora".
"Iako smo relativno dobro zbrinuti u pogledu zdravstva i obrazovanja, potrebni su značajni napori u zbrinjavanju starijih osoba", rekla je Kaboš, koja nije bila uključena u studiju.
Dodala je da bi depresija mogla da se smanji uz bolje investicije u psihijatriju i inovativne terapije.
Koji faktori doprinose depresiji u evropskim zemljama?
Nova analiza je pokazala da su najviše stope depresije prisutne u severnim i zapadnim evropskim zemljama.
Međutim, dok je depresija retka među mladima u južnim i istočnim evropskim zemljama, kod starijih osoba od 70 i više godina zabeležena je veća prevalencija depresije, navodi se u izveštaju.
Na primer, stope depresije kod starijih osoba prelazile su 15 procenata u Portugalu, Rumuniji i Hrvatskoj. Takođe, žene starije dobi bile su sklonije depresiji od muškaraca iste starosne grupe, dok su stariji Evropljani lošeg zdravlja bili podložniji depresiji.
Autori izveštaja ističu da veći broj starijih osoba koje prijavljuju loše zdravlje u istočnim i južnim evropskim zemljama može objasniti višu prevalenciju depresije.
"Na primer, u Hrvatskoj ili Letoniji, gde gotovo 40 odsto starijih osoba prijavljuje loše zdravlje, prevalencija depresije je visoka: 16 odsto u Hrvatskoj i 9 odsto u Letoniji," navodi se u izveštaju.
Socijalna izolacija i samački život (udovac/udovica) takođe su se pokazali kao faktori koji doprinose depresiji kod starijih osoba.
Kod mlađih Evropljana, najviše stope depresije zabeležene su u Danskoj, Švedskoj i Finskoj, a zatim u zapadnoevropskim zemljama. Depresija među mladima bila je niža u istočnoj i južnoj Evropi.
"Bila sam impresionirana razlikama u stopama depresije između mladih i starijih u jugoistočnoj Evropi, kao i obrnuto, činjenicom da su mladi vrlo depresivni u severnoj Evropi, dok se kod starijih depresija smanjuje sa godinama," rekla je Troa.
Razlozi za depresiju
U zemljama s višim stopama depresije među mladima, to je povezano sa socijalnom izolacijom, nezaposlenošću ili izostankom školovanja, kao i nivoom prihoda.
Kaboš je dodala da društvene mreže takođe mogu igrati ulogu "promovišući štetne društvene usporedbe, zabrinutost oko telesnog izgleda, posebno među devojkama, smanjujući trajanje sna i povećavajući rizik od sajber-nasilja."
Loše zdravlje među mladima značajno povećava rizik od depresije za oko 32 procentna poena, navodi se u izveštaju.
Takođe se dodaje da podaci iz ankete (EHIS) mogu imati ograničenja, uključujući razlike u metodologiji pitanja o mentalnom zdravlju među zemljama.
(EUpravo zato/Euronews)
