Evropska unija poslednjih godina balansira između više geopolitičkih turbulencija – od zahladnelih odnosa sa Kinom koji traju još od vremena pandemije, preko prekida saradnje sa Rusijom usled rata u Ukrajini, pa sve do najnovijih pretnji koje dolaze iz SAD-a, gde Donald Tramp najavljuje politiku koja bi mogla da potkopa temelje svega što je EU gradila više od tri decenije.
Ipak, jedan sektor pokazuje izuzetnu otpornost i potencijal da pomogne evropskoj ekonomiji da pronađe novu stabilnost – turizam.
Ova industrija je čak i tokom Svetske ekonomske krize beležila rast, a jedini ozbiljan udarac doživela je tokom pandemije i višegodišnjih lokdauna (2020–2022), kada su globalna putovanja gotovo stala. Ipak, i od tog šoka sektor se uspešno oporavlja, a podaci iz 2024. pokazuju gotovo potpuni povratak na staze pređašnjeg uspeha.
Najnovije analize Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC) ukazuju na izuzetno snažan oporavak i rast sektora na globalnom nivou već tokom ove godine. Turisti su spremniji nego ikad da troše, što dodatno potvrđuje značaj putovanja kao ključnog pokretača svetskih ekonomija.
Prema WTTC-ovoj proceni ekonomskog uticaja za 2025. godinu, međunarodna potrošnja turista dostići će rekordnih 2,1 bilion dolara, nadmašivši prethodni maksimum iz 2019. godine (1,9 biliona dolara) za 164 milijarde, piše Travel Daily News International.
To otvara ogromnu šansu i za Evropsku uniju. Dugoročna predviđanja pokazuju da će turizam u EU do 2035. godine stvoriti dodatnih 4,5 miliona novih radnih mesta, čime će broj zaposlenih u sektoru premašiti 30 miliona. Očekuje se da će svaka sedma zaposlena osoba u regionu raditi upravo u turizmu, koji će se time pozicionirati kao jedna od strateški najvažnijih grana evropske privrede.
Nije ni čudo, imajući u vidu da je Evropa kontinent sa neverovatnom gustinom atrakcija – od prirodnih lepota poput plaža i planina, do bogatog kulturno-istorijskog nasleđa koje uključuje gradove, dvorce i palate.
Koliko turizam doprinosi BDP-u?
Procenjuje se da je doprinos sektora turizma BDP-u EU porastao na gotovo 2,3 biliona evra, dok je njegov udeo u ukupnoj ekonomiji sada blizu 11 procenata. Turizam će, prema prognozama, u narednoj deceniji rasti bržim tempom od ostatka ekonomije, sa godišnjom stopom rasta (CAGR) od 1,8 odsto, u poređenju sa 1,3 odsto koliko se očekuje za ukupnu ekonomiju EU.
Takođe, prihodi od poreza iz ovog sektora premašiće 900 milijardi evra godišnje, dok će međunarodni turisti u narednih deset godina potrošiti oko 730 milijardi evra, a domaći posetioci čak 1,2 biliona evra.
EU ujedno nastoji da učini turizam održivijim. Iako je tokom 2023. godine doprinos sektora iznosio oko 12 odsto BDP-a, emisije ugljen-dioksida bile su nešto veće – 12,7 odsto svih emisija u EU – što pokazuje potrebu za zelenim inovacijama i održivim praksama u širenju turističke ponude.
A kako izgleda globalna slika turizma?
Prema istom istraživanju, tržište SAD-a ove godine beleži pad, dok Kina stagnira sa blagim izgledima za rast. Ipak, sve oči su uprte u Arabijsko poluostrvo, pre svega Saudijsku Arabiju, koja planira da uloži više od 800 milijardi dolara u razvoj turističke industrije i infrastrukture – što bi moglo da preobrazi celu regiju u novi svetski centar turizma.
U svetu u kojem se stalno pojavljuju novi igrači, a stari pokušavaju da sačuvaju svoje pozicije, Evropa ostaje posebna – kontinent koji može da iskoristi svoje istorijske, kulturne i prirodne prednosti. Možda evropska populacija stari, a gradovi sve više liče na muzeje na otvorenom, ali upravo u tome leži ogroman potencijal za zaradu.
Sve više ljudi iz sve bogatijih delova sveta želi da iskusi ono što Evropa ima da ponudi – a EU sada ima zadatak da obezbedi bolju povezanost (kako avionsku, tako i železničku – naročito kroz noćne i međunarodne vozove) i razvije turizam koji je održiv, otporan i spreman za budućnost.
(EUpravo zato/Travel Daily News International)
