Belgijska vlada već godinama ponavlja da želi da "rad vredi", odnosno, da se ljudima koji rade isplati da napuste biro za nezaposlene ili socijalnu pomoć.
Konkretno, obećano je da će radnici zarađivati najmanje 500 evra više neto mesečno nego oni koji ne rade, sa ciljem da građanima reše finansijske probleme. To je jedno od glavnih obećanja vlade i ključni deo ekonomskih planova premijera Barta De Vevera i lidera Reformističkog pokreta, Džordža-Luisa Buheza.
Međutim, nova studija Univerziteta u Antverpenu pokazuje da je većina Belgijanaca već u toj situaciji, mnogi već zarađuju znatno više od onoga što vlada sada obećava.
Prema istraživanju Centra za socijalnu politiku "Herman Delick", 94,5 posto nezaposlenih u Belgiji bi već zarađivalo najmanje 500 evra više neto mesečno ako bi prihvatili posao sa punim radnim vremenom, čak i na minimalnoj plati (oko 2.070 evra bruto).
"Devet od deset nezaposlenih Belgijanaca već bi zarađivalo više od 500 evra mesečno radeći. Sedam od deset bi zarađivalo preko 1.000 evra, a jedna petina čak preko 2.000 evra," navodi studija.
U proseku, prelazak sa biroa na posao povećava prihod za 928 evra neto mesečno, a za one na socijalnoj integraciji za 838 evra. Čak i primaoci relativno viših naknada i dalje bi imali neto dobit od 584 evra.
Ova razlika u prihodima uglavnom je rezultat postojećih mehanizama koji stimulišu zaposlenje: bonusi na socijalne doprinose, fiskalni bonusi za zapošljavanje i socijalni bonusi kroz porez na dohodak.
"Ovi ciljani mehanizmi mnogo su efikasniji u podsticanju zaposlenosti nego opšti, skupi porezni rezovi," objašnjava profesor Ive Marks, koji je vodio istraživanje sa kolegama Elis Aerts i Gerlind Verbist, prenosi Brisel Tajms.
Za većinu radnika ove mere već čine povratak na posao finansijski značajnim.
Ipak, nisu svi u istoj situaciji. Istraživači ističu nekoliko "rizičnih profila" kod kojih prelazak na posao može biti neprofitabilan ili čak rezultirati finansijskim gubitkom kada se uračunaju sekundarni troškovi. Najviše su pogođene samostalne majke sa niskim kvalifikacijama i domaćinstva koja u potpunosti zavise od socijalne pomoći.
"U tim slučajevima kombinacija gubitka određenih naknada, plaćanja za čuvanje dece i dodatnih troškova prevoza može učiniti da rad bude tek malo profitabilniji od nezaposlenosti," navodi studija.
Oko 54.000 ljudi (5,5 posto) bi zarađivalo manje od 500 evra mesečno radeći, a 1,4 posto bi čak moglo finansijski izgubiti. Za ove grupe povratak na posao može stvoriti novi oblik zamke siromaštva.
Preispitivanje fiskalne reforme
Rezultati studije dolaze u nezgodnom trenutku za belgijsku koaliciju, koja pokušava da finalizuje budžet za 2026. i pronađe uštede od 10 milijardi evra. Oni dovode u pitanje potrebu ili logiku velike porezne reforme usmerene na "da rad vredi."
"Legitimna je politička odluka smanjiti poreze ako se veruje da Belgijanci plaćaju previše, "kaže profesor Marx i dodaje da se to ne može koristiti to kao argument za povećanje podsticaja za rad.
Planirana reforma vlade je daleko skromnija od obećanog. Fokusira se uglavnom na podizanje neoporezivog dela dohotka, što bi povećalo neto primanja za oko 120 evra mesečno, a ne za 500 evra. Bez dodatnih mera, obećanje možda neće biti ispunjeno.
(EUpravo zato.rs)
