U Briselu se približava značajna promena u sistemu naknada za nezaposlene, koja će od januara 2026. direktno uticati na desetine hiljada ljudi. Federalna vlada planira novu reformu kojom će hiljade građana biti isključeno iz prava na novčane dodatke, dok tržište rada u regionu već pokazuje nesklad između ponude poslova i kvalifikacija tražilaca.
Ministar za rad i zapošljavanje u Briselu, Bernard Klerfajt, upozorio je da regionalna služba neće moći da pomogne nezaposlenima koji traže posao, što dodatno komplikuje socijalnu i ekonomsku situaciju u gradu.
Nova federalna mera od januara će pogoditi oko 42.000 ljudi u Briselu, dok tržište rada nudi samo 24.000 slobodnih radnih mesta. Većina ovih poslova zahteva visoke kvalifikacije u sektorima kao što su inženjering, medicina i medicinska nega, što znači da dugoročno nezaposleni nemaju šanse da se direktno uključe.
Ministar je optužio federalnu vladu da ograničava pristup programima obuke koji bi mogli pomoći ljudima da se vrate na tržište rada, primećujući da su dugoročne izuzetke sada skoro isključivo rezervisane za obuke u zdravstvu.
"Nastava, računovodstvo i inženjering nisu prošli", dodao je, navodeći da mere poput fleksi-poslova i proširenih studentskih radnih programa povećavaju konkurenciju za nisko kvalifikovana radna mesta, posebno u ugostiteljstvu.
On je upozorio da će mnogi od onih koji budu isključeni iz beneficija tražiti pomoć od CPAS socijalnih službi, prenosi Brisel Tajms.
Takva situacija će, prema njegovim rečima, smanjiti ukupna primanja domaćinstava, oslabiti ekonomiju i pogoršati socijalne probleme u područjima koja već beleže visoku nezaposlenost.
Promene socijalnog sistema i u Nemačkoj
Promene socijalnog sistema izvesne su i u Nemačkoj, gde je već najavljeno ukidanje postojećeg modela pomoći za nezaposlene "tzv. Bürgergeld), kao deo šireg plana savezne vlade za smanjenje javne potrošnje i podsticanje veće aktivnosti na tržištu rada, potvrđuju izvori iz nekoliko različitih izvora.
Program "Bürgergeld" uveden je početkom 2023. godine kao reformisana verzija ranijeg sistema. Cilj je bio da se ublaži kaznena politika prema nezaposlenima i pruži im više sigurnosti dok traže posao. Međutim, vlada sada tvrdi da je sistem postao preskup i da ne motiviše dovoljno ljude da se vrate na tržište rada.
Prema proceni Ministarstva finansija, troškovi socijalnih davanja u Nemačkoj iznose više od 1,35 biliona evra godišnje, a rashodi rastu brže od prihoda, preneo je Fajnenšl Tajms.
Ključne promene u novom sistemu:
· Strože kazne za neaktivne korisnike - ako korisnik propusti dva obavezna sastanka u zavodu za zapošljavanje (Jobcenter), njegova naknada biće umanjena za 30 posto. Ako propusti tri sastanka, gubi pravo na sve oblike pomoći, uključujući subvencije za stanarinu.
Ova pravila bi trebalo da stupe na snagu tokom 2026. godine.
· Manja zaštita privatne imovine - u postojećem sistemu korisnici su imali pravo da zadrže određenu sumu štednje i imovine bez gubitka pomoći. U novom modelu, granica se smanjuje, a kontrola imovine postaje stroža.
· Mogućnost izuzetaka za bolesne i ranjive - predviđeni su blaži uslovi za osobe sa mentalnim bolestima i one koje imaju medicinski opravdane razloge za izostanak sa obaveza.
· Ušteda i aktivacija tržišta rada - Vlada očekuje da će reformom ostvariti značajne uštede i smanjiti broj pasivnih korisnika pomoći. Kako navodi The German Review, cilj je da se podstakne radna etika i smanji zavisnost od države.
Politička i društvena polemika
Reforme su izazvale žestoku raspravu u nemačkoj javnosti.
Predsednik opozicione CDU stranke, Friedrich Merz, u intervjuu za Welt (ARD Sommerinterview, 15. septembar 2025) izjavio je da će se „Bürgergeld znatno menjati jer je postao simbol pasivnosti i nerada“. On je najavio „vidljive i osećajne promene“ i mogućnost ograničavanja pojedinih dodataka.
S druge strane, socijaldemokrate (SPD) i Zeleni upozoravaju da bi novi sistem mogao gurnuti desetine hiljada ljudi u siromaštvo. Portparolka Zelenih za socijalnu politiku, Katarina Bek, rekla je da "kaznene mere ne rešavaju uzrok nezaposlenosti, već produbljuju socijalne razlike".
Sličnu praksu slede i druge evropske države
Sličnu praksu slede još neke zemlje Evropske unije koje, suočene sa rastućim javnim troškovima i pritiskom tržišta rada, uvode oštrije ili restrukturirane modele socijalne pomoći.
U Švedskoj je stupila na snagu reforma osiguranja za nezaposlene kojom se iznos naknade više ne računa prema danima rada, već prema prethodnom prihodu, dok se trajanje isplate skraćuje, što znači da dugoročno nezaposleni dobijaju manju podršku.
Finska je već 2024. sprovela izmene u sistemu subvencija za stanovanje i naknada, ukinuvši pojedine olakšice i povećavajući obaveze korisnika da aktivno traže posao, uz cilj smanjenja javne potrošnje.
Na Malti, od početka 2024. primenjuje se novi model naknada za nezaposlene po kojem se visina pomoći postepeno smanjuje što duže korisnik ostane bez posla, od 60 posto bivše plate u prvim nedeljama do 50 posto u poslednjim, čime se želi ubrzati povratak na tržište rada i ograničiti troškovi države.
(EUpravo zato.rs)
