Jaz u platama u Evropskoj uniji i visina mesečnih promanja predstavlja uvek aktuelnu temu oko koje se kako predstavnici vlasti tako i građani često ne slažu.
Na dan 1. januara 2025. godine, u 22 od 27 zemalja Evropske unije postojala je zakonski utvrđena minimalna plata. Ipak, visina minimalne plate u nekim zemljama i dalje pokazuju velike razlike među, ali se nejednakosti značajno smanjuju kada se uzmu u obzir razlike u cenama života.
U deset zemalja EU minimalne plate bile su ispod 1.000 evra mesečno: Bugarska (551), Mađarska (707), Letonija (740), Rumunija (814), Slovačka (816), Češka (826), Estonija (886), Malta (961), Grčka (968) i Hrvatska (970).
Šest zemalja imalo je minimalne plate između 1.000 i 1.500 evra mesečno: Kipar (1.000), Portugalija (1.015), Litvanija (1.038), Poljska (1.091), Slovenija (1.278) i Španija (1.381).
U preostalih šest zemalja minimalne plate prelazile su 1.500 evra mesečno: Francuska (1.802), Belgija (2.070), Nemačka (2.161), Holandija (2.193), Irska (2.282) i Luksemburg (2.638).
Manje razlike kada se uzmu u obzir razlike u cenama života
Najviša minimalna plata u EU bila je 4,8 puta veća od najniže, ali nakon prilagođavanja za razlike u cenama života, minimalne plate su se kretale od 878 PPS u Estoniji do 1.992 PPS u Nemačkoj. U tom slučaju, najviša plata bila je 2,3 puta veća od najniže.
U 2022. godini minimalne plate u Francuskoj, Portugalu i Sloveniji iznosile su više od 60 posto prosečnih bruto mesečnih zarada (66 posto). Nasuprot tome, u Belgiji (49 posto), Malti (46 posto) te Estoniji i Letoniji (po 43 postoi) minimalne plate bile su znatno niže u odnosu na prosečne zarade.
Podaci o minimalnim i prosečnim platama prikazani su u bruto iznosu, pre odbitaka poreza i doprinosa. Kada je minimalna plata određena po satu, kao što je slučaj u Nemačkoj, Francuskoj, Irskoj i Holandiji, preračunata je na mesečni iznos.
Takođe, u zemljama gde se minimalna plata isplaćuje više od 12 meseci godišnje, poput Grčke, Španije i Portugala, podaci su odgovarajuće prilagođeni. Srednje zarade obuhvataju bruto mesečne prihode zaposlenih na puno i nepuno radno vreme (preračunato u ekvivalent punog radnog vremena), pri čemu nisu uključeni prekovremeni sati i dodatne isplate.
U 2022. Evropski parlament i Savet EU usvojili su Direktivu (EU) 2022/2041 o adekvatnim minimalnim platama. Cilj je poboljšanje životnih i radnih uslova, uz postavljanje kriterijuma za pravedne minimalne plate u odnosu na raspodelu plata u svakoj zemlji.
(EUpravo zato.rs)
