Da li je prosečni evropski radnik sanja o tome da postane službenik u Holandiji? Ne postoji istraživanje koje bi to dokazalo, ali jedno je jasno: nijedna grupa zaposlenih u Evropi ne oseća se srećnijom zbog svoje plate od holandskih administrativnih radnika.
Prema velikom istraživanju SD Worx-a, pan-evropske HR kompanije, koje je obuhvatilo 16.000 radnika u 16 zemalja i 15 sektora, samo 14,5 odsto holandskih službenika se žali na svoju platu. Na drugom mestu su zaposleni u komunalnim službama u Holandiji (inženjeri, električari, vodoinstalateri, radnici u odvozu otpada) sa 17 odsto, dok se među holandskim državnim službenicima nezadovoljstvo kreće oko 23 odsto.
Ipak, ista priča ne važi za sve sektore. Slovenački zdravstveni radnici su na vrhu liste onih koji su najviše frustrirani svojom zaradom (74,7 odsto), slede nemački radnici u ugostiteljstvu (73,0 odsto) i švedski prosvetni radnici (72,7 odsto).
Da li su Evropljani generalno zadovoljni platama?
Sveukupno, 49 odsto evropskih radnika smatra da su nedovoljno plaćeni. Međutim, kada se isto pitanje postavi poslodavcima, 64 odsto njih tvrdi da nude pravedne plate.
Na Balkanu, nezadovoljstvo platama je najveće: većina Slovenaca (60 odsto), Srba (59 odsto) i Hrvata (58 odsto) smatra da ne zarađuju koliko zaslužuju. Nasuprot tome, radnici u Belgiji i Holandiji su najzadovoljniji, sa više od 60 odsto onih koji smatraju da primaju dovoljno. Treći su Rumuni (58 odsto), a slede Britanci (57 odsto).
Zanimljivo je da britanski i irski poslodavci smatraju da su mnogo darežljiviji nego što radnici misle. Razlika između percepcije zaposlenih i poslodavaca u "pravednoj plati" u oba slučaja prelazi 20 procentnih poena, što je najveći jaz u celom istraživanju.
Sektorska perspektiva
Najviše nezadovoljstva u Evropi osećaju radnici u zdravstvu (56,5 odsto), obrazovanju (54 odsto) i proizvodnji (51 odsto). Najmanje žalbi dolazi iz finansijskog sektora, građevine i administrativnih usluga, sve ispod 45 odsto.
Žene su češće nezadovoljne platama od muškaraca (51,5 odsto naspram 47 odsto). Iznenađujuće, najveći jaz u zadovoljstvu platama između polova pokazuje Finska, 14 poena u korist muškaraca, a slede Norveška (12,4), Hrvatska (11) i Francuska (8,8).
U većini zemalja žene više izražavaju zabrinutost zbog zarade, osim u Španiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, gde više muškaraca nego žena smatra da su nepravedno plaćeni.
Da li percepcija odgovara stvarnosti?
Zavisi od zemlje. U Nemačkoj, na primer, percepcija ne odgovara činjenicama: muškarci i žene prijavljuju gotovo identično zadovoljstvo platama (53,8 odsto naspram 54,4 odsto), iako Nemačka ima četvrti najveći rodni jaz u platama u Evropi, 17,6 odsto, prema podacima Eurostata.
U Hrvatskoj, percepcija rodne nejednakosti je veća nego stvarni jaz: dok je rangirana treća po percepciji, stvarni jaz je jedan od najmanjih u Evropi, 7,4 odsto.
U Finskoj, percepcija je opravdana, zadovoljstvo muškaraca je 12,4 poena veće, što gotovo odražava stvarni rodni jaz od 16,8 poena, sedmi najveći u EU. Slična situacija je u Norveškoj (12,8 poena razlike).
Šta poslodavce najviše brine
Poslodavci se retko fokusiraju na rodni jaz u platama. U Finskoj samo oko četvrtine poslodavaca priznaje problem, a evropski prosek je tek nešto viši, 35 odsto, navodi SD Worx.
Na vrhu liste prioriteta poslodavaca su: dobrobit zaposlenih, zadržavanje i fluktuacija, zapošljavanje, angažovanje radnika, kompenzacije i beneficije, hibridni rad i interna komunikacija. Najmanje ih zanima lični brending, što se našlo na poslednjem mestu od 26 ponuđenih opcija.
(EUpravo zato/Euronews)
