Pitanje održivosti penzionog sistema i pomeranja granice za odlazak u penziju podelilo je političare i ekonomske stručnjake u Nemačkoj, a debata se prelila i izvan granica ove zemlje. Dok nemačka ministarka privrede Katerina Rajhe (CDU) smatra da bi građani trebalo više da rade i predlaže duži radni vek kao logičan i nužan korak, ekonomisti upozoravaju da postoje i druga, inkluzivnija rešenja.
U intervjuu za Frankfurter Allgemeine Zeitung, ministarka Rajhe poručila je da je produženje radnog veka neizbežno zbog demografskih promena i produženja životnog veka.
"Dugoročno ne može biti održivo da trećinu odraslog života provedemo u penziji, a samo dve trećine radimo", istakla je ona.
Slične poruke ranije su poslali i lider CDU Fridrih Merc i Karsten Lineman, generalni sekretar stranke.
Merc je u maju poručio da "sa četvorodnevnom radnom nedeljom i pričom o ravnoteži između posla i privatnog života nećemo sačuvati blagostanje".
Argumenti "za": Održivost sistema i nedostatak radne snage
Zagovornici ideje upozoravaju da se evropski penzioni sistemi suočavaju s ozbiljnim pritiskom zbog starenja stanovništva. Sve je manje radno sposobnih građana, a sve više onih koji žive duže i koriste penzije decenijama. U Nemačkoj se procenjuje da bi bez reformi penzioni fond mogao postati finansijski neodrživ u narednim decenijama.
Pored toga, poslodavci već godinama upozoravaju na manjak kvalifikovane radne snage, a produženje radnog veka vidi se kao jedno od rešenja koje bi ublažilo pritisak na tržište rada.
Argumenti "protiv": Potencijal leži u reformama i ravnoteži
Ekonomistkinje Veronika Grim i Monika Šnicler reagovale su skeptično na ove najave. Grim smatra da postoji značajan neiskorišćen potencijal u boljem uključivanju žena u tržište rada – naročito kroz unapređenje sistema brige o deci, što bi omogućilo većem broju žena da se zaposli ili poveća obim rada.
Šnicler je istakla da bi fiskalne reforme, poput ukidanja poreskih olakšica za bračne parove, bile efikasnije i pravednije mere za jačanje sistema.
"Produžavanje radnog veka ne može biti jedino rešenje. Moramo sagledati širu sliku i reformisati tržište rada na način koji uključuje više ljudi i pruža im stvarne uslove za rad", navodi Šnicler.
Podrška od predsednika udruženja poslodavaca
S druge strane, predsednik Udruženja poslodavaca Rajner Dulger podržao je predlog ministarke Rajhe i poručio da je dobro što govori otvoreno o ovoj temi.
"Ko sada reaguje ogorčeno, zatvara oči pred stvarnošću. Političarka traži sveobuhvatan reformski paket koji uključuje i reformu sistema socijalnog osiguranja. To pokazuje Vlada se napokon suočava sa realnošću. Udeo od 50 odsto za socijalne doprinose nije obećanje, već upozorenje", rekao je Dulger za agenciju dpa.
Predsednik Udruženja poslodavaca smatra da "Nemačka mora ponovo više da radi kako bi sačuvala blagostanje i u budućnosti" i dodaje da onaj ko u svetlu demografskih promena i dalje gura glavu u pesak, izneverio je buduće generacije.
Kako stoje stvari u drugim zemljama EU?
Dok se u Berlinu vodi debata, širom Evrope se traži balans između rada i dostojanstvene penzije, izazov koji će oblikovati kontinent u decenijama koje dolaze. Kako se sa tim izazovom nose zemlje EU?
· Francuska - Nakon velikih protesta, nova zakonska granica podignuta je na 64 godine. Reforma je usvojena 2023. godine uprkos žestokom protivljenju javnosti. Cilj je obezbediti održivost sistema do 2030.
· Italija - Trenutno, penzija se može ostvariti sa 67 godina života, uz minimum 20 godina staža. Postoji i opcioni sistem "kvote 103" za one s 62 godine života i 41 godinom staža, ali uz penalizaciju visine penzije.
· Danska - Danski parlament usvojio je zakon, i to bez velikog protivljenja, kojim se starosna granica za odlazak u penziju povećava na 70 godina od 2040. godine, sa sadašnjih 67.
· Švedska - Zemlja sa fleksibilnim pristupom – minimalna starosna granica za državnu penziju je 63 godine, ali uz podsticaje za kasniji odlazak u penziju (do 69. godine) kako bi se povećao iznos penzije.
· Poljska - Zakonska granica je 60 godina za žene i 65 za muškarce, ali se i ovde sve češće govori o potrebi izjednačavanja i produženja radnog veka zbog demografskih pritisaka.
(EUpravo zato.rs)
