Ugalj napravljen od ljudskog otpada mogao bi pomoći u rešavanju nestašice đubriva, kao i u smanjenju zagađenja i potrošnje energije, otkrila je studija. Biougalj je oblik drvenog uglja napravljenog od organske materije tretirane na visokoj temperaturi, koji se često koristi na poljoprivrednom zemljištu kao đubrivo.
Proces takođe uklanja ugljenik iz atmosfere, što ga čini korisnim ponorom ugljenika, piše Guardian.
Biougalj je oblik drvenog uglja napravljenog od organske materije tretirane na visokoj temperaturi, koji se često koristi na poljoprivrednom zemljištu kao đubrivo. Proces takođe uklanja ugljenik iz atmosfere, što ga čini korisnim ponorom ugljenika.
Studija je procenila da bi biougalj napravljen od čvrstog ljudskog otpada mogao da obezbedi do 7 posto fosfora koji se koristi širom sveta svake godine. Iako proces biouglja pretvara samo čvrste materije, hranljive materije uzete iz urina mogu se dodati u njega, a istraživači su otkrili da bi to moglo da obezbedi 15 posto godišnje primene fosfora, 17 posto azota i do 25 posto kalijuma.
Tretirani kanalizacioni mulj se već koristi na poljoprivrednom zemljištu, ali je njegova upotreba kontroverzna jer često sadrži mikroplastiku, teške metale, hemikalije PFA, patogene i farmaceutske proizvode. Istraživači kažu da biougalj može da izbegne ovaj problem odvajanjem otpada na izvoru.
Studija je procenila da bi proces biouglja mogao da smanji i težinu i zapreminu čvrstog otpada do 90 posto, što predstavlja značajno povećanje efikasnosti u poređenju sa transportom kanalizacionog mulja, zbog visokog sadržaja vode u ovom drugom.
Proces proizvodnje biouglja takođe omogućava prilagođavanje proporcija hranljivih materija prema potrebama pojedinačnih useva. Ovo može rešiti probleme povezane sa upotrebom đubriva, kao što su rast korova i eutrofikacija, kada višak hranljivih materija dospeva u podzemne vode, što uzrokuje brz rast algi, smanjuje dostupnost kiseonika i smanjuje sunčevu svetlost dostupnu podvodnim ekosistemima.
Dr Johanes Leman, profesor biogeohemije zemljišta na Univerzitetu Kornel i glavni autor studije objavljene u časopisu PNAS, smatra da "razgovor o kanalizaciji nije toliko glamurozan kao o obnovljivoj energiji, ali sprečavanje rasipanje resursa stvaranjem cirkularne ekonomije je takođe ključno za zelenu tranziciju," prenosi list.
Prema Međuvladinom panelu za klimatske promene, poljoprivreda je odgovorna za 25 posto globalnih emisija gasova staklene bašte. Kako je porasla potražnja za globalnim poljoprivrednim sistemima da obezbede dovoljno hrane za sve, tako je porasla i želja za đubrivom kako bi se nadoknadili hranljivi sastojci u zemljištu.
Sintetička đubriva isporučuju tri glavna hranljiva sastojka zemljištu, azot, kalijum i fosfor, i sva tri uključuju energetski intenzivne i često ekološki štetne proizvodne procese. Azot se fiksira iz vazduha da bi se dobio amonijak putem Habеровog procesa, a pretvaranje ovog u azotna đubriva emituje procenjenih 2,6 milijardi gigatona CO2 godišnje, više nego što globalna avijacija i brodarstvo zajedno.
Površinsko vađenje fosfatne stene radi fosfora trajno oštećuje prirodne pejzaže, a njena prerada u đubrivo takođe dovodi do radioaktivnog fosfogipsa kao nusproizvoda. Vađenje radi kalijuma doprinosi zasoljavanju zemljišta i zagađenju slatke vode zbog velikih količina otpadne soli kao nusproizvoda.
Dobar primer upravljanja otpadom - proizvodnja papira iz stajskog đubriva
Još jedan dobar primer upravljanja otpadom pokazala je nedavno farmerka snimivši kako se od kravljeg stajnjaka dobija koristan papir. Pošla je od činjenice da probavni sistem krava ne razgrađuje u potpunosti biljna vlakna koja konzumiraju. Zbog toga u stajnjaku ostaje znatna količina celuloze, osnovnog sastojka papira.
Prvi korak je sakupljanje sveže balege, zatim se natopi vodom kako bi se olabavila vlakna. Sledeći korak je dodavanje tečnog sapuna koji pomaže u razgradnji nečistoća, te hidrogen peroksida koji stvara penu i deluje kao prirodni izbeljivač.
Smesa se po želji može obojiti pigmentima u prahu. Nakon toga se stavlja u platnenu vreću i bukvalno gazi kako bi se uklonio višak vode.
Dobijena masa se oblikuje u kuglice i stavlja u okvire uronjene u vodu, gde se dobija oblik papira, koji se zatim postavlja na suvi materijal, voda se istiskuje sunđerom, i sve zajedno ide na sušenje na suncu. Na kraju, rezultat je tanak, ali čvrst papir izrađen od isključivo prirodnih sastojaka i bez štetnih hemikalija.
(EUpravo zato.rs)
