Baltičko more, jedno od strateški najvažnijih područja Evrope, dobija novu vrstu čuvara - vetroturbine koje će osim proizvodnje električne energije služiti i kao ključni alati za vojni nadzor. Kako rastuće tenzije u regionu i sve češće sabotaže energetske infrastrukture zahtevaju pojačanu sigurnost, NATO i evropske države integrišu vetroparkove u sistem odbrane, pretvarajući ih u modernu mrežu senzora i stražara na moru.
Od ulaska Finske i Švedske u NATO 2023. i 2024. godine, Baltičko more je često nazivano "Jezero NATO" jer ga članice saveza gotovo u potpunosti okružuju. Ipak, nakon višegodišnjih incidenata, od dronova i špijunskih brodova do sabotaže energetskih kablova, ta oznaka sve manje odražava stvarnost.
Samo dva dela baltičke obale nisu u NATO savezu, oba pod kontrolom Rusije, a oblast postaje jedna od najvažnijih geopolitičkih tačaka u Evropi. Više od tri godine od početka ruske invazije na Ukrajinu, NATO se okreće inovativnim rešenjima kao što je integracija vetroparkova u odbrambene sisteme.
Uništenje gasovoda Nord Stream 2 2022. godine bio je poziv na buđenje za Evropsku uniju, ukazuje Julian Pavlak sa vojnw akademije u Hamburgu. Zapadne zemlje su tada spoznale koliko su ranjive i koliko im nedostaje potpuna kontrola nad baltičkom pomorskom zonom. Sličan šok izazvalo je i uništenje podmorskog kabla Estlink 2, koje je NATO navelo na osnivanje vojne operacije u regionu.
Ideja o korišćenju "ofšor" energetskih objekata za nadzor nije nova, ali je do sada realizacija bila otežana zbog troškova i tehničkih prepreka.Vetroturbine se ističu kao idealna platforma, visoke su, raštrkane, i već opremljene senzorima za ptice i signalnim uređajima za podmornice.
Projekat Baltik Pauer (Baltic Power), udaljen manje od 200 kilometara od ruske enklave Kalinjingrad, već postavlja radare i senzore po uputstvima poljskog Ministarstva odbrane. Kako kaže Marcin Godek, menadžer za operacije, "postoji savršena simbioza između vetroturbina i obalske zaštite."
Belgijski rezervni mornarički stražar i menadžer vetroparka Kristof Verlinden dodaje da ove turbine mogu da funkcionišu kao „prednje baze“ koje nadgledaju morsku situaciju i do 50 kilometara od obale.
S povećanjem uloge vetroparkova, rastu i pretnje njihovoj sigurnosti, na šta je upozorio i Gils Dikson (Wind Europe), ukazujući na nekoliko fizičkih napada na kablove u Baltičkom moru. Švedska je, zbog vojne zabrinutosti, nedavno obustavila 13 vetroparka u ovom regionu.
"Baltic Power" je pre gradnje detaljno mapirao moguće pretnje, suočivši se s problemima poput ometanja signala. U skladu sa novim izazovima, "WindEurope" je angažovao bivše vojne oficire da koordiniraju saradnju sa NATO. U Belgiji, vetropark Parkwind organizuje redovne vežbe sa obalskom stražom i deli podatke sa vojskom, uključujući informacije o položaju plovila i snimke sa kamera.
Međutim, ovakav stepen integracije podiže i pravna pitanja o pristupu i deljenju podataka između privatnih operatera i vojske, koja još nisu u potpunosti razjašnjena.
Radari na vetroturbinama već godinama prate ptice u okruženju, a sa pojavom privatnih dronova, koji su veličine ptica, značaj ovih sistema raste. Kako objašnjava Edvard Zakrajsek iz firme DeTect, radari prate i pojedinačne ptice u krugu od 10 kilometara, 24 sata dnevno.
(EUpravo zato.rs)
