Prosečan broj godina koje Evropljani provedu radeći sve je veći, ali razlike među zemljama ostaju ogromne.
U poslednjim decenijama, očekivani životni vek u EU značajno raste, a sa njim se u mnogim zemljama pomera i starosna granica za penzionisanje, što znači da ljudi ostaju duže na tržištu rada.
Prema podacima Eurostata, u 2024. godini očekivani radni vek u EU iznosio je 37,2 godine, što predstavlja rast od 2,4 godine (ili 7%) u odnosu na 2014, kada je iznosio 34,8 godina.
Međutim, razlike unutar Evrope su znatne, očekivani radni vek kreće se od 32,7 godina u Rumuniji do 43,8 godina u Holandiji.
Kada se uključe i zemlje kandidati za članstvo u EU, kao i članice EFTA-e, raspon se širi - od 30,2 godine u Turskoj do čak 46,3 godine na Islandu.
Ko najduže, a ko najkraće ostaje u radnom odnosu?
Iako postoje izuzeci, trajanje radnog veka u Evropi uglavnom prati geografske obrasce. Severne zemlje, posebno nordijski region, prednjače: Island je ubedljivo prvi sa 46,3 godine, a slede Holandija (43,8) i Švedska (43).
Visoke brojke beleže i Danska (42,5), Norveška (41,2) i Finska (39,8) - sve u top 10 među 35 evropskih zemalja.
Zapadna Evropa takođe ima nadprosečne rezultate.
Švajcarska (42,8), Irska (40,4) i Nemačka (40) prelaze granicu od 40 godina. Nasuprot tome, Francuska (37,3), Belgija (35) i Luksemburg (35,6) bliže su proseku ili ispod njega.
Za Ujedinjeno Kraljevstvo, poslednji dostupni podaci iz 2018. godine pokazuju očekivani radni vek od 39,2 godine - pretpostavlja se da je brojka danas i viša, prateći trend u EU.
U južnoj Evropi slika je raznolika.
Portugal (39,3) i Malta (39) beleže relativno dug radni vek, dok su brojke u Italiji (32,8), Grčkoj (34,8) i Španiji (36,5) značajno niže.
Istočna Evropa uglavnom je oko ili ispod evropskog proseka.
Mađarska (37,4) beleži umeren rezultat, dok su Rumunija (32,7) i Bugarska (34,8) znatno niže.
Najkraći očekivani radni vek zabeležen je u jugostočnoj Evropi i na Balkanu, među zemljama kandidatima za EU - Turska (30,2), Severna Makedonija (31,5) i Crna Gora (32,1).
Podaci za Severnu Makedoniju i Crnu Goru odnose se na 2018. godinu.
Zašto su razlike toliko velike?
Prema profesoru Moricu Hesu sa Visoke škole primenjenih nauka u Niderrajnu, razlike u dužini radnog veka i učešću radne snage u Evropi rezultat su više faktora.
"Potražnja na tržištu rada je ključna, što je veća potreba za radnicima, veće je i učešće radne snage i duži radni vek", kaže on za Euronews.
Drugi važan faktor je institucionalni okvir, naročito pravila o penzionisanju i zakonodavstvo tržišta rada.
"Što je viša starosna granica za penziju i što ima manje mogućnosti za prevremeno penzionisanje, ljudi će duže ostajati na poslu", objašnjava profesor Hes.
Takođe, ukazuje i na značaj diskriminacije po starosnoj dobi (ejdžizam).
U zemljama gde stariji radnici nisu diskriminisani i njihovo iskustvo se ceni, veća je verovatnoća da će ostati duže u radnom odnosu.
Profesor Timo Antila sa Univerziteta u Jiveskili (Finska) dodaje da modeli porodične strukture - kao što su jedno/dvočlana domaćinstva sa prihodima, penzioni sistemi i briga o porodici - takođe mogu uticati na očekivano trajanje radnog veka.
Stopa učešća u radnoj snazi ključan pokazatelj
Kako navodi Eurostat, najveći uticaj na dužinu radnog veka ima stopa učešća u radnoj snazi. U zemljama gde je ova stopa niža, prosečan radni vek je kraći.
Prema analizi Eurostata, stopa učešća u radnoj snazi objašnjava čak 81,5% razlika u očekivanom trajanju radnog veka među evropskim zemljama.
Mnoge zemlje već su preduzele korake ka povećanju starosne granice za odlazak u penziju. OECD procenjuje da će do 2060. godine prosečna starosna granica za penzionisanje u EU iznositi oko 67 godina, a u nekim državama i preko 70.
Za detaljniji pregled, Euronews članak „Evropa i rastuća starosna granica za penziju" donosi aktuelne podatke i projekcije budućih promena.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
