Svake godine krajem novembra, trgovine širom sveta ulaze u pravu groznicu popusta poznatu kao "Crni petak". Ono što je nekada bio jednodnevni događaj u američkim prodavnicama, danas je postalo globalni fenomen onlajn kupovine, koji obuhvata čitavu "nedelju popusta", pa čak i "sajber ponedeljak".
Kupci nestrpljivo čekaju sniženja da bi uštedeli na poklonima i tehnici, a internet prodavnice beleže rekordne posete i zaradu.
Ipak, dok milioni ljudi klikću po sajtovima u potrazi za najboljom ponudom, sajber kriminalci ne miruju.
Uz rastuću popularnost "Crnog petka", svake godine se beleži i naglo povećanje broja lažnih onlajn prodavnica, fišing sajtova i digitalnih prevara.
Prema najnovijim podacima kompanije NordVPN, samo uoči ovogodišnjeg "Crnog petka" broj lažnih onlajn radnji porastao je za čak 250 odsto.
Adrijanus Varmenhoven, stručnjak za sajber bezbednost iz kompanije NordVPN, izdvojio je glavne pretnje i dao savete kako da se izbegnu prevare prilikom onlajn kupovine tokom praznične sezone.
Prema nedavnoj analizi kompanije NordVPN, kojoj je Euronews imao ekskluzivan pristup tokom Web Summita u Lisabonu, broj lažnih onlajn prodavnica porastao je za 250% uoči "Crnog petka", koji se ove godine obeležava 28. novembra.
"Sa početkom praznične kupovine, potrošači se suočavaju sa neviđenim talasom fišing napada i prevarantskih sajtova", navodi kompanija, dodajući da je broj sajtova koji imitiraju eBay u oktobru porastao za čak 525% u odnosu na septembar.
Takođe, broj lažnih verzija Amazona povećan je za 232%.
NordVPN upozorava i da oko 68% potrošača širom sveta ne zna kako da prepozna fišing sajt, što dovodi do sve većeg broja napada - čak 36% više između avgusta i oktobra.
Krađa podataka i trgovina na "mračnom internetu"
Ova analiza usledila je nakon prethodnog izveštaja NordVPN-a koji pokazuje da su cene ukradenih platnih kartica na "dark webu" porasle u većini zemalja.
Prema kompaniji, "cene na mračnom internetu prate jednostavnu logiku ponude i potražnje".
"Kriminalci više plaćaju za kartice iz zemalja gde je ponuda mala i kontrole protiv prevara su stroge, kao što je Japan", navodi se u izveštaju.
Nasuprot tome, u zemljama sa obiljem podataka, poput SAD-a ili Španije, kartice su jeftinije i često se prodaju u paketu.
Istraživanje pokazuje da su Amerikanci najčešće žrtve krađe platnih kartica, jer više od 60% ukradenih kartica pripada korisnicima iz SAD-a.
Na drugom mestu je Singapur sa oko 11%, a Španija je treća sa oko 10%.
Glavne pretnje tokom "Crnog petka"
Prema rečima Varmenhovena, među najvećim pretnjama za potrošače su koordinisani napadi sajber kriminalaca.
"Prevaranti prave uverljive lažne sajtove, predstavljaju se kao poznati brendovi u mejlovima, pretragama i na društvenim mrežama, i objavljuju lažne oglase koji vode na kopije prodavnica dizajniranih da ukradu sve podatke sa kase", objašnjava on.
Kriminalci takođe kradu podatke o karticama čak i sa legitimnih sajtova pomoću metoda kao što je e-skimming - ubacivanjem zlonamernog koda koji "tiho beleži" lične i finansijske informacije korisnika.
"Lažni brendovi, oglasi i kopirane prodavnice su mamac, dok e-skimming i slične tehnike omogućavaju masovnu krađu podataka," kaže Varmenhoven.
Krajnji rezultat je "neprekidan tok ukradenih kartičnih podataka" koji se brzo pretvara u novac kroz poklon kartice, robu, putovanja, kriptovalute ili direktnu krađu.
Za kupce, posledice su ozbiljne - finansijska i krađa identiteta.
Čak i kada banka refundira ukradeni novac, žrtve ostaju sa "blokiranim karticama, papirologijom, izgubljenim pošiljkama i dugim procesom promene lozinki i praćenja kreditnog rejtinga".
Kako se zaštititi?
Varmenhoven je podelio nekoliko praktičnih saveta kako da se kupci zaštite tokom "Crnog petka":
- Kupujte isključivo preko zvaničnih sajtova prodavaca, a ne preko oglasa ili sumnjivih linkova; uvek proverite celu URL adresu i znak katanca (https).
- Koristite jake, jedinstvene lozinke, uključite dvofaktorsku autentifikaciju i izbegavajte čuvanje lozinki i brojeva kartica u pregledaču.
- Gde je moguće, plaćajte virtuelnim ili jednokratnim karticama, ili tokenizovanim plaćanjima poput Apple Pay ili Google Pay, kako bi pravi broj vaše kartice ostao skriven.
- Aktivirajte notifikacije u realnom vremenu i redovno proveravajte izvode da biste odmah uočili nepoznate transakcije.
- Obratite pažnju na neobične ekstenzije ili iskačuće prozore pri naplati, koristite bezbednosne alate koji blokiraju zlonamerne skripte, i razmislite o praćenju mračnog interneta (dark web monitoring), kako biste znali ako se vaši podaci pojave na prodaju.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
