Evropska unija priprema se da Sjedinjenim Američkim Državama ponudi plan za sprovođenje naredne faze trgovinskog sporazuma koji su dve strane dogovorile ovog leta. Prema saznanjima Blumberga, evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič sastaće se s američkim zvaničnicima krajem meseca kako bi razgovarali o detaljima.
Ovaj potez predstavlja odgovor Brisela na ranije predloge Vašingtona, koji je tražio pravno obavezujuće izmene evropskih propisa za koje tvrdi da narušavaju položaj američkih kompanija, navode neimenovani izvori.
Sporazum koji su u avgustu postigli predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i američki predsednik Donald Tramp predviđa carinu od 15 odsto na većinu proizvoda iz EU koji ulaze na američko tržište. Dogovor, međutim, uključuje i obavezu nastavka pregovora o spornim pitanjima poput izvoza čelika i necarinskih barijera.
Gornja granica carine od 15 odsto primenjuje se i na automobile, dok EU želi da obezbedi da to ograničenje obuhvati i druge industrije koje bi SAD mogle naknadno da opterete dodatnim dažbinama. Kao deo dogovora, pojedini evropski proizvodi uživaju niže carine, dok je Unija istovremeno predložila zakon kojim bi se ukinule dažbine na deo američke industrijske i poljoprivredne robe.
Portparol Evropske komisije odbio je da komentariše detalje, ali je potvrdio da se razgovori sa SAD vode na tehničkom i političkom nivou.
Prema navodima sagovornika, takozvani plan sprovođenja, koji još nije predstavljen američkoj strani, fokusira se na pet oblasti, od carina i pristupa tržištu, preko standarda i digitalne trgovine, do rešavanja tehničkih prepreka i drugih trgovinskih sporova.
Jedan od ciljeva plana je i jačanje saradnje u industrijama čelika i aluminijuma, gde EU želi zajednički pristup u suzbijanju globalnog viška kapaciteta. Unija se trenutno suočava sa carinama i do 50 odsto na izvoz metala i gotovih proizvoda, a Komisija razmatra uvođenje kvota koje bi omogućile povoljnije dažbine za deo izvoza.
Predlog obuhvata i osnivanje radne grupe za ekonomsku bezbednost, koja bi se bavila pitanjima investicione kontrole, izvoznih ograničenja, javnih nabavki i snabdevanja ključnim sirovinama.
U plan je uključeno i praćenje strateških ulaganja u oblasti tečnog prirodnog gasa i proizvodnje čipova, obaveze koje je EU preuzela u okviru dogovora sa Trampovom administracijom, navodi Blumberg.
(EUpravo zato/Blumberg)
