"Padale akcije ili rasle, svejedno je – mi svakako zarađujemo": Bili smo u jednoj od najvećih berzi na svetu

Frankfurt na Majni u Nemačkoj lokalci zovu Majnhetn. Visoke zgrade, užurbani koraci ljudi u odelima i zvuk štikli koji oštro para jutarnju tišinu govori samo jedno – vreme im je novac. Ovo je, čini se, dovoljno da se jedan evropski grad uporedi sa Menhetnom. Kao i njegov američki pandan, Frankfurt se uzdiže u poslovne visine, sa neboderima u kojima se donose odluke koje pokreću tržišta od Tokija do Toronta.

Čuvari zgrade berze - medved i bik

Na samom ulazu, ispred zgrade čija se spoljašnjost trenutno renovira, stoje dva čuvara – medved i bik. Od bronze su, nepomični, ali snažni simboli sveta koji pulsira iza njih. Podsetimo, njihovo prisustvo ovde nije slučajno - u berzanskom rečniku, bik označava rast, optimizam i tržišni uzlet, dok medved donosi pad, oprez i povlačenje. Njihova borba je večita, a ravnotežu među njima svakodnevno traže analitičari, brokeri i investitori unutar zgrade čije stepenice vode ka jednom od najvažnijih epicentara evropskog finansijskog tržišta. Interesantno, skulptura bika u Frankfurtu koja je tu postavljena 1986. je godinu dana starija od najpoznatije skulpture bika na svetu, one na Volstritu.

Dnevno se ovde obrnu milioni, a mi smo je posetili baš u momentu kada su akcije, zbog carina koje je predsednik Amerike Donald Tramp najavio celom svetu (a kasnije ih odložio na 90 dana, svima osim Kini), krenule da padaju. Ipak, čini se da zaposlene ovo nije mnogo potreslo.

"Bilo da akcije padaju ili rastu, nama je u potpunosti svejedno. Mi svakako pravimo novac. Važno je samo da tržište funkcioniše", kažu iz Frankfurske berze.

Zgrada Frankfurtske berze jedna je od lokacije koje ne možete da promašite ako posećujete ovaj grad. Ovde se nalazi i predstavništvo Privredne komore Srbije, ali osim toga, poseta ovom mestu potpuno je besplatna i u pitanju je jedna od retkih na svetu koje imaju ture i radionice za posetioce. Godišnje ovde dođe oko 400.000 zainteresovanih da obiđe, nauči i vidi, pričaju nam u zaposleni u Berzi.

"Možete doživeti berzu uživo, da čujete o 400 godina istorije berze, 20 interaktivnih stanica, ali i da doživite jedinstven pogled na trgovačku salu iz galerije za posetioce". 

"Jedina fizička sala za trgovanje akcijama u Evropi"

Čuvenu trgovačku salu u berzanskom slengu zovu "parket". Tako su nas i obavestili gde ćemo ići nakon galerije za posetioce gde se kroz staklo mogu videti sva kretanja akcija uživo, ali i ljudi koji rade u ovoj instituciji. Deluju neopterećeno činjenicom da je većina onoga što piše na ekranima iznad njihovih glava - u minusu. Oni, dakle, obezbeđuju da tržište funkcioniše.

"Ovo je veoma specijalno mesto, jedina fizička sala za trgovanje akcijama u celoj Evropi. Ljudi mogu da dođu ovde i da gledaju pravo trgovanje deonicama. Prikazuje se dnevno trgovanje i oko 400.000 ljudi dođe ovde svake godine da bi dobili objašnjenje o tome kako funkcioniše trgovanje deonicama i da gledaju kako to zapravo izgleda u momentu dok se dešava", kaže nam portparol Andreas von Brevern.

U centru za posetioce Frankfurtske berze izloženi su i eksponati koji su se ranije koristili u berzanskoj trgovini. Među njima su stari telefoni koji su omogućavali komunikaciju između berzanskih posrednika i mehanički uređaji poput "kursa" (kursmaschine) koji su služili za brzo prenošenje informacija o cenama hartija od vrednosti. Ovi eksponati pružaju uvid u razvoj berzanske tehnologije i komunikacije kroz vekove.​

"Naš posao je da tržište radi"

U momentu kada smo posetili Frankfurtsku berzu, tržište je bilo poljuljano tada najavljenim Trampovim carinama celom svetu. Na ekranima u sali za trgovanje gde se glavni indeks berze DAX menja iz sekunde u sekund, a svi ostali na četiri sekunde, gotovo sve je bilo u minusu, a grafik koji pokazuje kretanje tog dana bio je u konstantnom padu.

Na pitanje šta se u tom trenutku dešavalo na tržištu, Von Brevern objašnjava da oni, kao operativci, nemaju mišljenje o tome padaju li ili rastu deonice.

"Mi trenutno nemamo mišljenje o tome šta se dešava na tržištu, ide li gore ili dole. Naš posao je da osiguramo da tržište radi i da se trgovanje odvija bezbedno. Takođe, naš posao je da obezbedimo transparentno i regulisano tržište", kaže za naš portal.

Prvu akciju kupio Betoven

Koreni Frankfurtske berze sežu još u srednji vek, kada su vašari u ovom gradu bili centar trgovine. Prvi pisani trag o frankfurtskom vašaru potiče iz 1150. godine, a već od 14. veka Frankfurt postaje značajno trgovačko i finansijsko središte. Tokom 16. veka, dolazak protestantskih trgovaca iz Holandije i Francuske dodatno je ojačao gradski trgovački i bankarski sektor.

Već početkom 17. veka počinje da se vodi prvi list sa kursevima valuta, a do 18. veka formira se i zvanična uprava berze. U početku se trgovalo menicama, a kasnije i državnim obveznicama. Kuriozitet je da je prva akcija koja je emitovana na berzi bila ona koju je kupio čuveni kompozitor Ludvig van Betoven 1820. godine. To je bila akcija nacionalne banke Austrije. Prva velika emisija obveznica u Frankfurtu dogodila se krajem 18. veka zahvaljujući banci Bethmann, koja je uvela model tzv. delimičnih obveznica – pristupačnih i za manje investitore.

U 19. veku, Frankfurt se, pored Londona i Pariza, razvija u jedno od glavnih mesta međunarodnog kapitala, pre svega zahvaljujući usponu banke Rotšiild. Nova zgrada berze otvorena je 1843. godine, a grad se specijalizovao za trgovinu sigurnim državnim obveznicama, što mu je donelo nadimak "čvrsti Frankfurt".

Iako je Berlin kasnije preuzeo vodeću ulogu u Nemačkoj, Frankfurt je zadržao važnu međunarodnu poziciju. Početkom 20. veka berza je teško pogođena ratovima, inflacijom i svetskom ekonomskom krizom, ali je ostala jedno od ključnih mesta za trgovinu hartijama od vrednosti.

Danas, Frankfurtska berza i dalje važi za jednu od najvažnijih berzi u Evropi i svetu – sa bogatom istorijom, duboko utemeljenom u evropskoj trgovini i razvoju tržišta kapitala. Njome upravlja Nemačka berza koja ima svojih sedam predstavništva širom Evrope i sveta, a među njima je i jedna Energetska berza koja se nalazi u Lajpcigu.

(EUpravo zato)

Koreni Frankfurtske berze sežu još iz vremena srednjovekovnih vašara. Prvi pisani tragovi o frankfurtskom jesenjem vašaru javljaju se 1150. godine, za vreme praznika Uznesenja. Veruje se da je ovaj vašar nastao u 11. veku kao vašar posvećen žetvi. Od 1330. godine, kada je car Ludvig Bavarski proširio ovo privilegovano pravo i na prolećni vašar, Frankfurt je postao važno središte za komercijalne i novčane transakcije. Zbog trgovinske aktivnosti na vašaru, proizvodnja robe po narudžbini postepeno je prešla u proizvodnju za otvoreno i nacionalno tržište.

Već početkom 16. veka, zbog poznatih vašara, Frankfurt je postao toliko prosperitetan da je Luter nazivao grad „rupa za srebro i zlato" u Nemačkom carstvu. Tokom 16. veka, dolaskom holandskih i francuskih trgovaca koji su bili progonjeni zbog svojih protestantskih uverenja, u Frankfurtu su se ustalili veletrgovina i bankarski sektor. Trgovci iz celog Evrope dolazili su u Frankfurt da se bave trgovinom.

Prvi zvanični list sa kotacijama koji je prikazivao prosečne cene za dvanaest valuta za sledeću nedelju plaćanja nakon vašara pojavio se 1625. godine. Najstariji list sa kotacijama sa Frankfurtske berze koji još uvek postoji potiče iz 1721. godine. Lista je već sadržala kurseve za 16 vrsta kovanica. Prvobitno su se sastanci i dalje održavali na otvorenom, ispred frankfurtske gradske skupštine. Tek 1694. godine trgovci su se preselili u zgradu Großer Braunfels na Liebfrauenberg, birajući najvažniju i najprostraniju zgradu u gradu kao svoje stalno mesto sastanaka.

Godine 1666. donet je prvi Zakon o berzi („Ordnung in Wechsel- und Kauffmannsgeschäften"), koji je doveo do osnivanja zvanične uprave berze. U početku se na Frankfurtskoj berzi trgovalo samo meničkim obavezama.

Periodična trgovina meničkim i obvezničkim papirima započela je krajem 17. veka. Na taj način je nastalo tržište na kojem su i ne-trgovci mogli ulagati svoja sredstva. Godine 1707. direktori Frankfurtske berze su se sastali kako bi formirali zvanične predstavnike trgovaca (Deputierten der Kaufmannschaft), zvanični trgovinski predstavnički organ grada.

Godine 1808. formirana je Privredna komora iz ovih poslanika. Berza, koja je prethodno bila osnovana kao privatna institucija kojom su upravljali trgovci, sada je postala javna institucija.

Trgovina državnim obveznicama počela je na Frankfurtskoj berzi krajem 18. veka. Godine 1779. Bankhaus Bethmann je izdao prvu obveznicu u milionima za nemačkog cara u Beču. Da bi mogao da aranžira ovu ogromnu sumu, po prvi put je ova banka izdala tzv. delimične obveznice (Partialobligationen) u Frankfurtu. Svako ko je imao sredstva mogao je da kupi ove hartije od vrednosti u banci. Investitor je zapravo sticao deo celokupne emisije obveznica, kao i pravo na udeo u redovnoj kamati. Ovaj instrument kapitalne posredovanja koji je uveo Bankhaus Bethmann omogućio je frankfurtskim bankama da aranžiraju velike emisije obveznica u budućnosti.

Sa napredovanjem Bankhaus Rothschild u Frankfurtu kao vodeće kapitalne posrednice među evropskim dinastijama, grad je postao centar za međunarodni kapital sa jednim od najvećih međunarodnih berzi pored Londona i Pariza. Ograničen prostor u zgradi Haus Braunfels postajao je sve manje odgovarajući s obzirom na važnost berze. Zbog toga je sredinom 19. veka izgrađena vlastita prestižna zgrada u blizini Paulskirche na Paulsplatzu. Zgrada je projektovana od strane frankfurtskog arhitekte Friedricha Peipera i otvorena je 1843. godine.

Industrijska revolucija u Nemačkoj pokazala je prednost finansiranja skupih projekata putem emisije akcija.

Prva zajednička akcija – učešćni sertifikat Austrijske nacionalne banke (Oesterreichische Nationalbank) – trgovana je u Frankfurtu još 1820. godine. Glavna trgovina na Frankfurtskoj berzi ipak je bila vezana za obveznice. Za razliku od drugih velikih evropskih berzi, frankfurtsko tržište je u početku bilo hladno prema sve popularnijim akcijama brojnih akcionarskih društava. Do 1850. godine, Frankfurtska berza je prvenstveno postala centar za trgovinu sigurnim državnim obveznicama i fondovima. Ova specijalizacija dala je Frankfurtu reputaciju „čvrstog Frankfurta". Frankfurt je postao „kapija za izvoz kapitala", jer su se na ovom tržištu inostrane obveznice dodatno plasirale na druge evropske berze.

Nova zgrada berze otvorena je 1879. godine. U njihovim planovima za zgradu, poznati frankfurtski arhitekti Heinrich Burnitz i Oskar Sommer uspeli su da stvore izuzetno skladnu kombinaciju funkcionalnosti i prestiža. Pored glavne železničke stanice i Stare opere, Nova berza je i danas jedan od najvažnijih frankfurtskih objekata iz perioda Vilhelminizma.

Posle "Gründerjahre" perioda, mnoge kompanije su restrukturirane kao akcionarska društva (između 1870. i 1874. godine osnovano je ukupno 857 akcionarskih društava samo u Pruskoj). Ipak, Frankfurt je i dalje bio suzdržan prema tim hartijama. Pažnja Frankfurta bila je usmerena na američke obveznice i međunarodne državne hartije od vrednosti.

Zahvaljujući dobrim međunarodnim kontaktima grada, tokom godina nakon 1871. godine, kada je Berlin postao glavni grad novoosnovanog Nemačkog carstva i dom za najvažniju nemačku berzu, Frankfurt je ipak uspeo da održi svoj međunarodni položaj i ulogu centralne berze. Krajem 19. veka, u Frankfurtu je prepoznata apsolutna nužnost prilagođavanja opštem ekonomskom stanju u zemlji. Kako ne bi ugrozio svoj prestiž kao ekonomska prestonica, Frankfurt je promenio ekonomsku politiku i počeo da privlači industriju i intenzivira trgovinu akcijama. Ovaj razvoj prema pravoj berzi suočio se sa izazovom dominacije berze u Berlinu. Frankfurt je sada mogao da ponudi kompanijama, prvenstveno lociranim u južnoj Nemačkoj, alternativu Berlinu za prikupljanje kapitala. 29 nemačkih berzi bile su podložne jedinstvenoj organizaciji prema Zakonu o berzama iz 1896. godine. Takođe, prethodni lokalni propisi primenjivani u Frankfurtu ustupili su mesto nacionalnoj regulaciji koja je i danas u velikoj meri na snazi.

Međunarodna FWB® Frankfurter Wertpapierbörse (Frankfurtska berza) bila je ozbiljno pogođena Prvim svetskim ratom i njegovim posledicama. Strane akcije i obveznice prodavali su nemački investitori zbog straha od instrumentalisanja od strane zaraćenih država; oslobođeni kapital ulagao se uglavnom u državne obveznice. Do kraja rata, sve strane hartije od vrednosti nestale su sa nemačkih berzanskih lista, zbog čega je Frankfurt izgubio status međunarodne berze. Do kraja rata, međunarodni kontakti Frankfurtske berze su nestali. Inflacija je počela i dostigla prvi vrhunac 1923. godine. Berza je pretrpela bezprecedentne gubitke na hartijama od vrednosti sa monetarnim vrednostima. Suprotno tome, potražnja za akcijama kao predmetima spekulacije oštro je porasla. Međutim, u oktobru 1929. berzanski indeksi su drastično opali i 25. oktobar 1929. ostao je upamćen kao „Crni petak". Svetska ekonomska kriza vladala je narednim godinama. Ekonomija se počela stabilizovati tek 1932. godine.

Sa nacističkim preuzimanjem vlasti 1933. godine, celokupna ekonomska politika bila je uključena u opštu vladinu i ratnu politiku. Nadzor nad berzama prešao