Danas u Briselu počinje proces kreiranja novog dugoročnog budžeta EU za period od 2028. do 2034. godine, koji će odrediti kako će biti raspoređeni evropski fondovi. Bilo da je reč o finansiranju obnove Ukrajine, jačanju evropske konkurentnosti ili podršci poljoprivredi, sve zavisi od ovog ključnog budžetskog okvira. Evropska komisija je spremna da predstavi svoj prvi nacrt ovog "Višegodišnjeg finansijskog okvira" (MFF), a predsednica Ursula fon der Lajen najavljuje duboke reforme kako bi budžet bio jednostavniji, efikasniji i usklađen sa prioritetima EU.
Međutim, prevođenje ovih planova u konkretne brojke, posebno kada se radi o oblastima poput odbrane, koja do sada nije bila finansirana iz budžeta, predstavljaće izazov i pokrenuće teške pregovore između država članica i evropskih poslanika. Takođe, neke od tradicionalnih oblasti finansiranja koje se sada smatraju manje važnim mogle bi biti znatno smanjene, što će izazvati nezadovoljstvo i otpor.
Pripreme za ovaj predlog odvijaju se uz visok nivo poverljivosti, a detalji se objavljuju veoma retko i u poslednjem trenutku. Ipak, to nije sprečilo evropske lidere da sukobe mišljenja i stavove, pa je budžet EU i pre zvaničnog predstavljanja uspeo da izazove podele i oštre sukobe.
Italijanski komesar Rafael Fito predvodi borbu unutar izvršne vlasti EU kako bi obezbedio snažnu ulogu za evropske regione u novom višegodišnjem budžetu bloka. Fito, koji je trenutno zadužen za 400 milijardi evra regionalnog finansiranja, sukobljava se sa svojom šeficom, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, oko plana koji bi značajno povećao moć nacionalnih vlada u upravljanju tim sredstvima, na štetu lokalnih tela, prenosi Politico.
To bi bio veliki korak unazad za regione, ali i za Fita, koji su vodili takozvanu kohezionu politiku još od njenog uvođenja 1970-ih, s ciljem da se smanji jaz između siromašnijih i bogatijih oblasti u Evropi.
Fon der Lajen ulaže veliki politički kapital u radikalnu reformu budžeta EU, koji trenutno iznosi 1,2 biliona evra, za ciklus 2028–2034. Plan da se milijarde evra preusmere iz poljoprivrede i regionalnih sredstava u odbranu i inovacije izaziva šok talase u Briselu i nacionalnim prestonicama.
Meseci tinjajućih tenzija dostigli su tačku ključanja uoči predstavljanja predloga budžeta od strane Komisije, pišu briselski mediji, podsećajući na stavove svih 27 članica Evropske unije.
Fon der Lajen podržava reformu seta kriterijuma poznatog kao berlinski obrazac, koji određuje veliki deo kohezionih sredstava za nerazvijene regione u EU, potvrdila su dva zvaničnika EU i dva diplomate za ovaj briselski portal.
Promena pravila mogla bi dovesti do toga da Komisija sredstva direktno dodeljuje nacionalnim vladama, koje bi imale više slobode u određivanju načina raspodele sredstava regionima. Kritičari smatraju da je to problematično jer bi moglo ojačati postojeće nejednakosti unutar pojedinačnih zemalja i isključiti regione iz procesa.
Italijanski političar predvodi otpor protiv ovih obimnih promena koje bi mogle umanjiti njegovu moć u Komisiji u narednim godinama. Njegovo mišljenje dele i Serafin, poslanici EP iz iste političke grupacije fon der Lajen (Evropske narodne partije), 149 regiona i 14 nacionalnih vlada, koji su poslali kritičko pismo predsednici Komisije.
Zagovornici reforme kohezionog finansiranja, pre svega moćno budžetsko odeljenje Komisije, ako ne i sam komesar, tvrde da će ona omogućiti jednostavnije procedure i strateškija ulaganja u odbranu i industrijski razvoj. Promene su deo šireg plana da se poljoprivredna i regionalna sredstva, koja zajedno čine oko dve trećine budžeta EU, spoje u jedan fond za svaku zemlju, pri čemu bi isplate bile vezane za sprovođenje ekonomskih reformi.
Kritičari tvrde da će novi sistem u suštini zaobići regione i stvoriti demokratski deficit, gde bi lokalne vlasti bile kažnjene zbog neuspeha nacionalnih vlada da sprovedu reforme. Skeptici takođe strahuju da bi autokratski lideri, poput Viktora Orbana iz Mađarske, mogli da uskrate sredstva EU regionima kojima upravljaju politički protivnici.
Kako bi se to sprečilo, Fito i Serafin podržavaju ideju da regionalna plaćanja budu povezana s lokalnim reformama. Takođe se zalažu za sigurnosne mehanizme koji bi obezbedili sredstva za farmere i regione čak i u slučaju neuspeha u sprovođenju reformi.
Neslaganja između budžetskog i regionalnog odeljenja Komisije u vezi sa kohezionom politikom su tolika da, manje od dve nedelje pre objave budžetskog predloga, još uvek nije finalizovan nacrt. Za razliku od drugih oblasti budžeta, unutrašnje konsultacije o ovom pitanju još nisu ni započete, potvrdila su dva zvaničnika.
Oko kojih pitanja je bilo najviše neslaganja među evropskim liderima?
Evropski lideri sukobili su se oko nekoliko ključnih pitanja u vezi sa novim višegodišnjim finansijskim okvirom EU. Prvo, postoji duboka podela oko raspodele sredstava, gde neki zalažu veće ovlašćenje za nacionalne vlade, dok drugi insistiraju na snažnijoj ulozi regionalnih vlasti, posebno kako bi se očuvala pomoć siromašnijim oblastima unutar država.
Drugo, sporna je promena prioriteta budžeta, jer planovi da se veći deo novca usmeri na odbranu, inovacije i digitalnu transformaciju nailaze na otpor onih koji žele da zaštite tradicionalne poljoprivredne subvencije i fondove za regionalni razvoj. Takođe, pitanje uvođenja strožih uslova za dobijanje sredstava izaziva zabrinutost, naročito u zemljama sa autoritativnim tendencijama, koje bi mogle selektivno koristiti ili uskraćivati finansijska sredstva određenim regionima. Pored toga, nejasnoće oko fleksibilnosti i pojednostavljenja budžeta dovode do rasprava o tome da li objedinjavanje fondova može ugroziti transparentnost i kontrolu.
Na kraju, sporna je i veličina ukupnog budžeta, kao i izvori njegovog finansiranja, što dodatno komplikuje pregovore među državama članicama.
(EUpravo zato.rs)
