Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen sutra će predstaviti sedmogodišnji budžet EU, u vezi sa kojim je najavila "sveobuhvatnu reformu finansijskog okvira Unije koji će biti jednostavniji, efikasniji i bolje usklađen sa strateškim prioritetima". Ovaj predlog biće početak teških pregovora sa liderima država članica i poslanicima Evropskog parlamenta, složna je stručna javnost, naročito kada se radi o oblastima poput odbrane, koju sadašnji ugovori formalno ne pokrivaju, kao i "rezovima" tradicionalnih programa, koji više nisu među glavnim prioritetima.
Određene promene osetiće i zemlje koje pretenduju na članstvo, među kojima je i Srbija, pošto će nova raspodela budžeta EU biti pokazatelj stvarnog odnosa snaga unutar Unije i pravca u kojem se kreće.
Ključni elementi novog budžeta
Prema dostupnim informacijama iz zvaničnih izvora, novi Višegodišnji finansijski okvir (MFF) EU za period od 2028. do 2034. godine fokusiraće se na nekoliko ključnih oblasti:
· Pojednostavljenje i efikasnost - budžet će biti pojednostavljen kako bi se smanjila birokratija i olakšao pristup sredstvima, naročito za mala i srednja preduzeća. Cilj je povećati efikasnost korišćenja sredstava i osloboditi novac za strateške prioritete.
· Strateške investicije u konkurentnost i inovacije - planira se osnivanje Evropskog fonda za konkurentnost, koji će podržavati ulaganja u digitalnu, zelenu i tehnološku infrastrukturu, kao i u istraživanja i razvoj. Ovo bi trebalo da pomogne EU da ostane konkurentna u globalnoj ekonomiji i da se bolje pripremi za buduće izazove.
· Odbrana i bezbednost - budžet će omogućiti povećanu finansijsku podršku za jačanje evropskih kapaciteta u oblasti odbrane, što do sada nije bio prioritet u okviru MFF-a.
· Spajanje poljoprivrednih i kohezionih fondova u nacionalna i regionalna partnerstva - zajednička poljoprivredna politika (CAP) i Koheziona politika biće objedinjene u okviru nacionalnih i regionalnih partnerstava, gde će isplate zavisiti od sprovođenja reformi i poštovanja vladavine prava.
· Globalni fond za Evropu - novi fond koji će objediniti finansiranje za spoljnopolitičke inicijative, uključujući migracije, proces proširenja EU, podršku Ukrajini i druge važne vanjskopolitičke ciljeve.
· Fleksibilnost budžeta - predviđa se povećanje fleksibilnosti u preusmeravanju sredstava između različitih politika kako bi EU mogla brže reagovati na nepredviđene krize i promene u prioritetima.
· Otplata duga nastalog tokom pandemije - deo budžeta biće namenjen otplati NextGenerationEU fonda, programa vrednog 650 milijardi evra, koji je finansiran zajedničkim zaduživanjem i ima rok otplate od 2028. godine.
Iako se čini da su u međuvremenu napravljene određene prilagodbe, osnovni cilj da se način upravljanja novcem pojednostavi, ostaje nepromenjen. Sadašnji budžet već je smanjio broj programa sa 58 na 37 u cilju efikasnosti. Međutim, Komisija smatra da postoji prostor za dodatnu konsolidaciju. Ono što brine deo javnosti jeste koliko će to pojednostavljenje zaista biti radikalno kao i na koji će se način raspodeliti sredstva?
Trenutno je većina budžeta unapred raspodeljena na konkretne programe, ostavljajući vrlo malo prostora za brze reakcije ili diskreciono trošenje. EU ima određene mehanizme za hitne slučajeve i nepredviđene okolnosti, ali su ograničeni — ukupno oko 21 milijardu evra, što je samo mali deo ukupnog MFF-a. Komisija ne može samostalno da preusmeri velike sume iz jedne oblasti u drugu bez zvaničnih izmena budžeta, koje moraju da odobre i Parlament i Savet EU.
Kako će novi sistem trošenja novca EU uticati na Srbiju i zemlje koje nisu članice?
Od diplomatskih izvora iz Brisela čuli smo da će novi plan budžeta imati uticaja i na zemlje koje nisu članice, jer će biti pokazatelj "stvarnog odnosa snaga unutar EU i pravca u kojem se Unija kreće". Za zemlje članice, ali i za one koje pretenduju na članstvo poput Srbije, to će značiti da moraju razviti kapacitete za strateško planiranje, praćenje reformi i izveštavanje, "jer će upravo ti elementi biti ključni za korišćenje evropskih sredstava u budućnosti".
Za zemlje koje, poput Srbije, teže ka članstvu u EU, nova budžetska pravila znače da više neće moći da očekuje sredstva po nekom automatizmu već će morati da pokaže konkretne reforme (pravosuđe, javna uprava, borba protiv korupcije itd.) da bi dobile pomoć. To znači da će morati da obave ozbiljnu institucionalnu reformu koja uključuje:
· Pripremu državnog aparata da piše i sprovodi nacionalne planove po uzoru na članice;
· Fokus na konkretne reforme, ne samo usklađivanje sa zakonima, već i primena u praksi;
· Veće uključivanje lokalnih i regionalnih vlasti u planiranje, jer EU sve više traži efikasnost na terenu.
"Da pojednostavim, novac ide onima koji pokažu reformsku volju i kapacitet. Za Srbiju, to znači da put ka članstvu više nije samo pravno i političko usklađivanje, već i ozbiljna institucionalna priprema za konkretno upravljanje sredstvima", rekao nam je izvor.
(EUpravo zato.rs)
