Evropska automobilska industrija generisala je tokom 2023. godine čak 91,6 milijardi evra zahvaljujući potrošačima iz zemalja van Evropske unije. To predstavlja nominalni rast od 74 odsto u odnosu na 2010. godinu, kada je ta vrednost iznosila 52,7 milijardi evra, i povećanje od sedam procenata u poređenju sa 2022. godinom (85,4 milijarde evra).
Najveće tržište za EU automobilske proizvode bile su Sjedinjene Američke Države, koje su činile 20 odsto ukupne domaće dodate vrednosti. Kina, koja se poslednjih godina nametnula kao značajno izvozno tržište, povećala je svoje učešće sa devet odsto u 2010. na 20 odsto u 2021, ali je ono 2023. palo na 16 procenata. I pored toga, Kina ostaje drugo po veličini izvozno tržište za EU auto-industriju. Na trećem mestu je Velika Britanija, sa udelom od 15 odsto.
Kada se posmatra rast dodate vrednosti iz pojedinačnih zemalja, kinesko tržište beleži najveći skok u periodu od 2010. do 2023. godine, sa 4,8 milijardi na 14,8 milijardi evra, što je povećanje od 211 procenata. Suprotno tome, rusko tržište beleži najveći pad, sa 3,2 milijarde evra u 2010. na svega 900 miliona u 2023, što predstavlja pad od čak 73 odsto.
Ovi podaci zasnovani su na indikatorima makroekonomske globalizacije prema tabelama FIGARO (pun naziv: Full international and global accounts for research in input-output analysis), koje koristi evropski zavod za statistiku Eurostat u analizi doprinosa stranih tržišta evropskoj privredi.
Paralelno s rastom izvoza iz EU, u 2023. godini dodata vrednost u auto-industrijama van Unije, nastala kao rezultat potrošnje unutar EU, dostigla je 34,4 milijarde evra. To je rast od 130 odsto u odnosu na 2010. godinu (14,9 milijardi evra) i povećanje od šest procenata u odnosu na 2022. godinu (32,3 milijarde evra).
Najveći deo ove vrednosti ostvarile su kompanije iz Japana (14 odsto), Velike Britanije i Kine (po 12 odsto).
Posebno se ističu zemlje u kojima je zabeležen najveći relativni rast vrednosti koju je stvorila auto-industrija zahvaljujući potrošnji iz EU. Severna Makedonija beleži skok sa četiri miliona na 194 miliona evra, što je povećanje od čak 5.322 odsto. Srbija je na drugom mestu po rastu, sa 61 milionom u 2010. na 500 miliona evra u 2023, što je porast od 713 procenata. Sledi Meksiko, čiji je izvoz porastao sa 437 miliona na 2,91 milijardu evra, što je povećanje od 567 odsto.
S druge strane, Rusija je i u ovom segmentu zabeležila pad, sa 100 miliona na 63 miliona evra, odnosno 37 procenata manje nego 2010. godine.
(EUpravo zato)
