"Pogrešnom stranom" u Evropi voze u četiri zemlje: Dve su među omiljenim turističkim destinacijama naših ljudi

Iako nam je potpuno neprirodno da vidimo, ili još gore, da vozimo levom stranom puta dok nam je volan na desnoj, u nekim zemljama, pa čak i u Evropi, to je sasvim prirodno.

Pre svega, važno je odmah odgovoriti na pitanje koliko zemalja vozi desnom, a koliko levom stranom? Desnom stranom voze ljudi u 165 zemalja i teritorija, uglavnom u kontinentalnoj Evropi, severnoj Africi i kopnenoj Aziji, kao i Americi. Levom stranom vozi 75 zemalja, što znači da ćete vozače na levoj strani zateći na četvrtini puteva na planeti, i tako vozi oko trećina njenog stanovništva.

U istoriji se događalo i da se strana promeni usled faktora kao što su promena u političkoj administraciji, želja za usaglašavanjem sa susednom zemljom, ili dostupnost vozila.

U zemljama u kojima se vozi levom stranom, volani se nalaze na desnoj strani i kružni tokovi kreću se u smeru kazaljke na satu. Obrnuto je u zemljama u kojima se vozi desnom stranom - saobraćaj se kreće desnom stranom, vozač sedi na levoj strani a kružni tokovi su u smeru suprotnom od kazaljke na satu.

Železnički saobraćaj obično prati način na koji idu automobili, dok je rečni saobraćaj uvek sa desne strane.

Mitovi o tome zašto se vozi levom stranom

Postoje mnogi mitovi o tome zašto određene zemlje voze određenom stranom. Oko 90 odsto ljudi na Zemlji su desnoruki i mnoge od teorija uzimaju to kao faktor.

Ako odemo daleko unazad kroz istoriju, sve do Pompeje i Rima, postoje arheološki dokazi o dve "trake" na putevima. Putnici koji su imali kočije kretali su se desnom stranom.

Na konje su se jahači tradicionalno peli sa leve strane, i vodili ih putem tako što su im stajali sa leve strane, i uzde držali u desnoj ruci. Jedna od teorija navodi i da je onda odlučeno da se tako ide putem, da bi konji sa dve strane bili razdvojeni, što ide u prilog vožnji desnom stranom puta. Takođe, putnici koji bi upravljali kočijama ponekad su silazili da bi usmerili konje, ali ih i šibali, opet uglavnom desnom rukom.

Istorija pominje i priču o potrebi putnika da se odbrane, a mačeve su uglavnom nosili u desnoj ruci, pa bi kretanje levom stranom imalo smisla.

Postoji i često ponavljana, ali netačna teorija da je Napoleon u Francuskoj i zemljama koje je osvojio promenio pravilo o vožnji sa leve, na desnu stranu. Ali nema nijednog pisanog dokaza da je bilo tako, piše Mondo.

E sada, gde se sve u Evropi i svetu vozi na taj način?

U Evropi, samo četiri zemlje voze levom stranom, i sve su ostrvske - Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Kipar i Malta.

Velika Britanija

Naravno da ćemo krenuti sa Velikom Britanijom, zemljom zbog koje mnoge svetske i dan danas voze levom stranom, zbog njihove kolonijalne politike.

Ujedinjeno Kraljevstvo ima dugu istoriju vožnje levom stranom, koja datira još iz rimskih vremena. Pošto su većina ljudi dešnjaci, koncept jahanja konja na levoj strani postao je uobičajena praksa kako bi desna ruka bila spremna za napad u slučaju neočekivane zasede. Papa Bonifacije VIII. 1300. odobrio je zvanično “pravilo puta" po kome se svi putnici drže leve strane puta.

Mnogim turistima koji odu u Veliku Britaniju, jedna od najtežih stvari je upravo vožnja levom stranom.

Kao što je mnogima poznato, Velika Britanija nije članica Evropske unije od 2020.

Kipar

Država u kojoj mnogi vole da letuju, posebno turisti iz Srbije, takođe je evropska u kojoj se vozi levom stranom. Naši turisti koji tamo rentaju automobile, takođe imaju izazov da se snađu u takvim okolnostima.

Podsetimo, Kipar je članica Evropske unije od 2004. godine, službeni jezik je grčki, a ima blizu million stanovnika.

Malta

Država članica Evropske unije od 2004, takođe ostrvska i takođe turistička destinacija mnogih Srba, poznata je po tome da se tamo vozi levom stranom. Zato, ako niste raspoloženi da na ovaj način kruzirate Maltom, možda bi trebalo da razmotrite drugu opciju za prevoz.

Irska

Još jedna ostrvska država, Irska, takođe vozi levom stranom. Članica je EU od 1973.

Kako je u svetu?

Japan

Postoji nekoliko argumenata zašto je Japan usvojio vožnju levom stranom. Neki Japanci veruju da se njegovo poreklo može pratiti unazad do samuraja, koji su mač nosili na levoj strani, a izvlačili bi ga desnom rukom ako bi sreli napadača u nekoj od uskih, krivudavih ulica.

To je značilo da će ratnici koji jašu na konjima moći slobodno izvući svoje mačeve na prvi znak napada (dakle, sličan razlog kao i u Britaniji). Tokom 19. veka Japan je uspostavio čvrst odnos s UK, te su Britanci pomogli Japanu u uspostavljanju industrijalizovanog transportnog sistema, uključujući složenu železničku mrežu koja se temelji na „levom prometu“. Ovo je zacementiralo britansku tradiciju saobraćaja levom stranom u japanskom društvu.

Australija

Kao britanska kolonija do 1901. Australija je prihvatila saobraćaj levom stranom jednostavno zato što je nekad bila pod britanskom vlašću. Rani drumski i železnički sistemi izgrađeni su oko sistema levog saobraćaja koji je ostao na snazi do danas.

Ovo je samo jedan primer bliskog i trajnog odnosa koji postoji između Ujedinjenog Kraljevstva i Australije, uprkos činjenici da je Australija danas potpuno nezavisna. Uglavnom, Britanci su, čini se zasad, celi svet naučili kako da vozi levom stranom jer se i na Novom Zelandu, koji je takođe nekad bio britanska kolonija, još uvek vozi levom stranom.

Indija

Druga bivša britanska kolonija, Indija, nastavila je da vozi levo kao rezultat svoje istorije pod britanskom vlašću. Do trenutka kada je Indija usvojila Zakon o nezavisnosti Indije 1947. godine, saobraćaj na levoj strani puta ostao je mali znak duge i komplikovane istorije nacije, i nije bilo promene na vožnju desnom trakom.

Slučaj Švedska

Premda se tamo sada vozi desnom stranom, u ovoj zemlji se do nedavno vozilo levom. Trećeg septembra 1967. godine prestalo je da se vozi levom stranom. Danas je taj dan poznat kao Dagen – H. I pre same promene, 90 odsto Šveđana je posedovalo automobile sa volanom na levoj strani, a iako su susedne zemlje vozile desno, promena je u zemlji dočekana veoma nevoljko.

Na dan izmene saobraćaj je preko noći bio zabranjen, kako bi automobili ujutru, kada krenu, mogli da budu pravilno usmereni. Napravljena je sveobuhvatna kampanja, ali su usledile neizbežne saobraćajne nezgode (srećom sa uglavnom lakšim posledicama), čiji se broj tek 1969. godine izjednačio sa brojem pre promene strana. I da, dodajmo da je posle Šveđana još jedna evropska država promenila vožnju iz leve trake u desnu. Isto je 1968. učinio i Island.

(JA/EUpravo zato)