Borba Evropske unije protiv klimatskih promena nailazi na jednu veoma značajnu prepreku – transport. Iako je evropski blok napravio neki progres u brojnim drugim sektorima, transport ostaje uporan u emitovanju gasova staklene bašte i mnogi ga zbog toga nazivaju "problematičnim detetom" Evrope.
Dok se ministri saobraćaja EU okupljaju na neformalnom sastanku u Briselu u sredu (3. april), transport je i dalje jedan od ključnih problema kada je u pitanju zelena tranzicija. Kako se procenjuje, ovaj sektor bi mogao da čini 44 odsto svih emisija gasova staklene bašte do 2030. godine, prema poslednjim projekcijama.
Dok su emisije koje oštećuju klimu iz ekonomskih sektora kao što su energija, industrija, zgrade i poljoprivreda pale od 1990. godine, emisije gasova staklene bašte iz transporta porasle su za 26 odsto, dostižući 1.046 megatona ugljenika u 2023.
Iako bi one mogle blago da padnu do 2030. godine, prema izveštaju NVO Transport & Environment (T&E), ovo bi i dalje ostavilo transportne emisije znatno iznad ukupnog cilja EU za smanjenje emisija od -55 odsto, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine, i ostavilo bi druge sektore da se bore sa ovim problemom.
Ako drugi sektori smanje emisije u skladu sa ciljem EU, sektor transporta bi uskoro mogao da čini 44 odsto ukupnih emisija, u odnosu na 29 odsto danas, navodi se u izveštaju.
Saobraćaj je "problematično dete evropskih klimatskih napora", rekao je Vilijam Todts, izvršni direktor T&E. On će u sredu (3. aprila predstaviti neke od ključnih nalaza izveštaja ministrima saobraćaja iz 27 zemalja EU, koji se okupljaju na neformalnom sastanku u Briselu kako bi razgovarali o "zelenom saobraćaju".
Ključni razlozi?
Ključni razlog za porast emisija iz saobraćaja je povećanje mobilnosti ljudi, kao i znatno duže relacije automobile koje su porasle za 15 odsto od 2000. godine, a emisije iz avijacije više nego udvostručene od 1990. godine.
Emisije iz teretnog transporta su takođe porasle, sa emisijama iz kamiona i autobusa koje su veće za 25 odsto, a iz transporta za 20 odsto u odnosu na 1990. godinu.
Iako su tehnološka rešenja kao što su električni automobili dostupna, biće potrebno vreme da se primene, a samo jedan od šest novih automobila prodatih 2023. godine su bili potpuno električni. Uz prosečni životni vek automobila između 18 i 28 godina, biće potrebno vreme da električni automobili zamene sadašnju evropsku flotu.
Kao ključnu meru za povećanje potražnje za električnim automobilima, T&E želi da EU reguliše službene automobile, koji čine 58 odsto ukupne prodaje novih automobila, što je ideja koju Evropska komisija trenutno testira putem javnih konsultacija.
(JA/Eupravo zato)
