Putovanje od Beograda do Zagreba za samo četiri sata nije više samo vizija budućnosti, već i zaboravljena prošlost. Vozovi su 1938. godine prelazili 412 kilometara za četiri sata, 70 godina kasnije putovanje je trajalo dvostruko duže, a danas direktna veza uopšte ne postoji.
Evropski plan razvoja brzih železnica najavljuje da će se do 2040. godine "istorija ponoviti", a Srbija bi trebalo da bude deo mreže koja povezuje regiju od Budimpešte do Atine.
Neposredni povod za prekid saobraćaja između Beograda i Zagreba bio je koronavirus, a iako je pandemija prošla, putnički vozovi se nisu vratili.
Prema najnovijim planovima Evropske unije, glavni gradovi dve susedne zemlje bi trebalo da ponovo da budu železnički povezani 2035. godine, gotovo 100 godina nakon što je to bio slučaj u Kraljevini Jugoslaviji.
Ova veza je mali deo plana "Povezivanje Evrope brzim železničkim prugama" (Connecting Europe through High-Speed Rail), koji se bavi trenutnim stanjem i planiranim razvojem mreže brzih železnica EU duž evropskih saobraćajnih koridora do 2040. godine.
Brze pruge
Osim članica EU, u dokumentu se nalazi Srbija kao i druge zemlje iz regije koje nisu članice Evropske unije. Predviđene su dve vrste pruga. One koje idu oko 160 km/h i one od 200 i više kilometara na sat. Rokovi su 2030, 2035. i 2040. godina.
Zagreb-Ljubljana
Godinama nepostojeći pravac prema Zagrebu i Ljubljani ucrtan je na kartu, a rokovi su 2035. godina za Zagreb, a 2040. godina za Ljubljanu brzinom od 160 km/h. Ovu trasu karakterisaće česte promene maksimalnih brzina. Na njoj već postoje mali "džepovi", segmenti, na kojima se već može razviti brzina od 200 kilometara na sat.
Hoće li se čekati 2035. godina ili će se dve zemlje nekako organizovati i bez Evropske unije, ostaje da se vidi.
Trenutno se između dva grada odvija samo teretni železnički saobraćaj.
Na mapi je navedeno da će 2040. biti povezani Beograd i Priština, a tada se očekuje da će voziti i vozovi prema Sarajevu, preko Slavonskog Broda.
(EUpravo zato/Poslovni.hr)
