U srcu južne Francuske, iznad veličanstvene reke Tarn, vijadukt Mijo stoji kao nepokolebljivi simbol ljudske sposobnosti da stvori nešto što je i funkcionalno i lepo. Ovaj most, koji se proteže na 2.460 metara u dužinu, sa konstrukcijskom visinom od 336,4 metara, ne samo da služi kao ključna saobraćajna veza između severa i juga Evrope, već je i prava arhitektonska ikona koja privlači hiljade posetilaca godišnje.
Put do stvaranja vijadukta Mijo (vijadukt je izraz koji se koristi za konstrukcija u obliku mosta duž koje je izgrađen put kojim se premošćuje dolina, reka ili neki drugi put) bio je sve samo ne jednostavan. Ideja o izgradnji rođena je 1980-ih godina, kada je francuska vlada, suočena sa izazovima saobraćajnih gužvi u regionu Centralnog masiva, odlučila da poboljša putnu mrežu. Cilj je bio da se reši problem stalnih saobraćajnih gužvi u blizini grada Mijoa, gde su se svakodnevno stvarali redovi do 20 kilometara. Iako je odluka o izgradnji mosta doneta 1986. godine, za realizaciju ovog ambicioznog projekta bilo je potrebno više od dve decenije.
Prvi izazov je bio geografija. Duboke doline i visoke planine značile su da je pronažaenje idealne rute za autoput bilo veoma otežano. Nakon nekoliko godina istraživanja i planiranja, inženjeri su odlučili da je jedino pravo rešenje izgradnja mosta koji bi pokrivao celu dolinu, od platoa do platoa, na visini od 300 metara iznad reke Tarn.
Arhitektura i inženjering: Savršena sinergija
Za projektovanje i inžinjering bili su zaduženi Mišel Virloge, poznati inženjer koji je ranije radio na projektu Ponta de Normandie, i poznati britanski arhitekta Norman Foster. Njihova saradnja je rezultirala jednim od najimpresivnijih mostova u istoriji modernog inženjeringa. Virloge je predložio konstrukciju sa dijagonalnim nosačima, jer su kablovi najefikasniji način za nošenje velikih tereta, a Foster je dodao estetsku dimenziju koja je učinila most ne samo funkcionalnim, već i izuzetno elegantnim, piše CNN.
Dizajn nije bio samo pitanje funkcionalnosti. Lokalne vlasti i zajednica bili su zabrinuti kako će to uticati na lepotu pejzaža, zaštićenog rezervata prirode. Foster i Virloge su morali da obezbede da to ne narušava prirodnu sredinu, već da se u nju skladno uklopi. Rezultat je bio most koji ne samo da se ne nameće okolini, već je, po mnogima, i unapređuje.
Njegova konstrukcija je izuzetno složena. Sastoji se od sedam stubova visine od 78 do 245 metara, svaki pažljivo postavljen kako bi se osiguralo da vozači imaju potpuno glatko iskustvo prelaska. Čelični stubovi visoki 87 metara, sa 11 zatezača na svakoj strani, pomažu u stabilizaciji pločnika koji je debeo oko 4,3 metra i težak 36.000 tona – što je ekvivalentno težini 5.100 afričkih slonova.
Konstrukcija: Tehnički izazovi i inovacije
Izgradnja ovog mosta počela je u oktobru 2001. i trajala je nešto više od tri godine. Projekat je koštao oko 400 miliona evra, a finansirala ga je privatna građevinska kompanija Eifaž, koja i dalje ima koncesiju za most. Izgradnja ovako složene konstrukcije zahtevala je upotrebu najsavremenijih građevinskih tehnologija i izuzetnu preciznost.
Jedan od najvećih izazova bio je vetar. Na visini od 300 metara iznad doline vetrovi mogu biti izuzetno jaki, što je predstavljalo rizik po stabilnost mosta tokom izgradnje. Virloge i njegov tim morali su pažljivo da prate vremensku prognozu pre početka svake faze izgradnje kako bi izbegli oštećenje strukture. Svaka faza postavljanja delova trajala je do tri dana, a inženjeri su morali da se postaraju da sve bude tačno do milimetra.
Konačan rezultat je bio most koji je, po mišljenju mnogih stručnjaka, pravo tehnološko i arhitektonsko čudo. Lord Foster je izjavio da je prvi put kada je video Mija bio toliko nervozan zbog odluke o boji da mu je skoro pozlilo. Na kraju, bela boja koju je izabrao ispostavila se kao savršen izbor, a most je postao jedan od najelegantnijih na svetu.
Uticaj na lokalnu zajednicu i turizam
Most Mijo pušten je u saobraćaj u decembru 2004. godine i odmah je postao turistička atrakcija. Prve godine, tokom vikenda, na odmorištu pored mosta zaustavilo bi se i do 10.000 automobila, a mnogi turisti su dolazili samo da ga vide izbliza. Lokalna zajednica, koja je u početku bila skeptična i zabrinuta da će to negativno uticati na turizam, ubrzo se predomislila. Grad Mijo, koji je nekada bio poznat po saobraćajnim gužvama, sada je postao destinacija za posetioce iz celog sveta.
Direktorka Mijo mosta Emanuel Gazel rekla je da je vijadukt doneo mnogo koristi lokalnoj zajednici. Osim što je smanjio saobraćajne gužve i zagađenje, privukao je turiste koji su došli da vide ovo arhitektonsko čudo. Mnogi od njih su, pored mosta, otkrili i druge znamenitosti regiona, poput istorijskih znamenitosti i prirodnih lepota.
Dugoročni uticaj: Nasleđe vijadukta Mijo
Danas, skoro dve decenije nakon što je otvoren, Vijadukt Millau i dalje stoji snažno i nastavlja da impresionira sve koji ga posete. Inženjer Virloge uveren je da će vijadukt izdržati test vremena. Izuzetno je stabilan i zahteva malo održavanja, a svake godine pomaže u smanjenju emisije ugljenika za oko 40.000 tona, što je ekvivalentno šumi od 40.000 stabala koja apsorbuju emisije tokom 40 godina.
Vijadukt Mijo nije samo infrastrukturni projekat; simbol je ljudske inovacije i sposobnosti da se stvori nešto što je istovremeno funkcionalno, estetski ugodno i korisno za zajednicu. Takođe je promenio način na koji ljudi doživljavaju centralni region masiva. Pre izgradnje mosta, ovaj kraj je bio poznat po svojoj nepristupačnosti i udaljenosti, a danas je u srcu glavnog saobraćajnog pravca koji povezuje severnu Evropu sa Španijom.
Nisu sve visine iste
Vijadukt Mijo je najviši most na svetu kada se posmatra konstrukcijska visina od 336,4 metra, odnosno visina od temelja (dna stubova) do najviše tačke, vrha kula ili pilona. Poređenja radi, konstruktivna visina Pelješkog mosta u Hrvatskoj je 98 metara.
Kineski Most Duge je najviši most na svetu jer njegova saobraćajnica prolazi na velikoj visini iznad duboke rečne klisure (565 metara iznad reke). Međutim, po strukturnoj visini nije među najvišima jer su mu kule relativno niže (269 metara).
(JA/EUpravo zato)
