Nemački ministar saobraćaja Volker Vising (FDP/Renew) upozorio je da EU pravila rizikuju stvaranje "CO2 turizma"(ugljeničnog turizma), gde bi se tečni ugljenik iz Evrope nepotrebno transportovao u druge delove sveta radi proizvodnje e-goriva, koja bi se zatim ponovo uvozila na tržište EU.
"Ugljenik se transportuje iz jedne zemlje u drugu kako bi se ispunili regulatorni zahtevi", rekao je Vising novinarima nakon sastanka sa stručnjacima za e-goriva i svojim kolegama iz Litvanije i Maroka na međunarodnoj konferenciji o e-gorivima ranije ove nedelje (4. juna).
Ova praksa "ne bi doprinela ničemu u pogledu zaštite klime," dodao je.
Sintetička goriva na bazi vodonika, poznata kao e-goriva, igraju ključnu ulogu u planovima EU za dekarbonizaciju transporta. U avijaciji i pomorskom transportu, EU je postavila minimalne kvote za "obnovljiva goriva nebiološkog porekla" (RFNBO) počevši od 2030. i 2034. godine, uključujući vodonik i e-goriva.
E-goriva se prave sa vodonikom i ugljen-dioksidom iz atmosfere ili industrijskih postrojenja i pogodna su za motore sa unutrašnjim sagorevanjem ili avionske motore.
Iako se očekuje da će se većina e-goriva proizvoditi van Evrope, gde će obnovljiva energija biti dostupna u većem obimu, EU pravila za ugljenik korišćen u e-gorivima mogla bi prisiliti proizvođače da fizički transportuju tečni ugljenik iz Evrope do proizvodnih mesta van EU.
Marokanska e-goriva, ali španski ugljenik
HIF EMEA, proizvođač e-goriva, trenutno planira proizvodna postrojenja u Maroku za snabdevanje evropskog tržišta.
Izvršni direktor HIF EMEA, Torsten Herdan, rekao je za Euractiv da za nekoliko planiranih projekata u Maroku "trenutno istražujemo odakle možemo nabaviti ugljenik," dodajući da je "jedna od najperspektivnijih opcija upravo da se uhvati u Španiji i zatim transportuje u Maroko i tamo spoji sa vodonikom."
To je zbog pravila EU za RFNBO, objasnio je, koja dozvoljavaju korišćenje ugljenika samo uhvaćenog iz atmosfere, iz nekih biomasovnih otpada, ili – do 2041. – iz industrijskih postrojenja koja su pokrivena šemom za određivanje cene ugljenika, kao što je EU sistem trgovanja emisijama (ETS).
Korišćenje ugljenika uhvaćenog iz španske cementare – koja je pokrivena ETS-om – omogućilo bi da se e-gorivo smatra "obnovljivim" u EU.
Ali "ako sada imam potpuno istu cementaru [...] u Maroku – gde ima mnogo cementara – onda to nije dozvoljeno jer cementara nije predmet trgovanja emisijama," rekao je Herdan.
Pravila EU za izvore električne energije i ugljenika korišćene za proizvodnju "obnovljivih" e-goriva, kao što je sintetički kerozin, postavljena su u dva pravilnika, poznata kao delegirani akti.
Komisija tvrdi da bi samo emisije koje podležu određivanju cene ugljenika trebalo uključiti, jer je cilj prvenstveno "podstaći smanjenje emisija iz neodrživih goriva".
Ekološke nevladine organizacije, međutim, insistiraju da ugljenik iz industrijskih postrojenja uopšte ne bi trebalo koristiti za e-goriva, jer bi to dovelo do toga da više ugljenika završi u atmosferi, podrivajući cilj ugljenične neutralnosti.
Evropska naspram međunarodnih pravila
Za sektor avijacije, EU je regulisala da 1,2% kompletne potražnje za kerozinom bude pokrivena obnovljivim e-kerozinom do 2030. godine, povećavajući na 35% do 2050. godine.
Pored toga, Direktiva o obnovljivoj energiji zahteva da zemlje EU postave minimalnu kvotu za obnovljiva goriva nebiološkog porekla (RFNBO), od najmanje 1% svih goriva korišćenih u svim transportnim modovima, uključujući drumski transport.
Investicije u proizvodna mesta za e-goriva, međutim, još nisu ostvarene u velikoj meri, i prema Visingu "ne možemo očekivati da će kvote za mešanje same rešiti problem".
"Verovati da država može jednostavno postaviti kvotu i onda će e-goriva biti dostupna je nešto što su nam svi predstavnici rekli da neće funkcionisati," rekao je Vising.
Analiza iz januara 2024. godine pokazala da od 25 planiranih industrijskih proizvodnih lokacija za e-kerozin u Evropi, nijedno još nije donelo konačnu odluku o ulaganju.
"Evropska unija neće moći sama da zadovolji svoju potražnju za e-gorivima. Potrebni su nam partneri izvan EU i stoga standardizovana pravila", rekao je Vising.
(JA/EUpravo zato/Euractiv)
