Nove regulative koje se tiču saobraćaja, koje je odobrio Evropski parlament glasanjem u Strazburu imaju cilj da osiguraju da oni vozači koji voze van svoje matične zemlje, a u okvirima Evropske unije, i priotm krše saobraćajne propise,budu adekvatno sankcionisani.
Vest je saopštilo Evropsko veće za bezbednost saobraćaja (ETSC), nezavisna neprofitna organizacija sa sedištem u Briselu.
"Sloboda kretanja unutar EU ne bi trebalo da znači sloboda da se vozi brzo i pod dejstvom alkohola kada niste u svojoj zemlji" rekla je Elen Tovnsend, čelnica Evropskog veća za bezbednost saobraćaja.
Trenutna pravila o “prekograničnom sprovođenju” unutar članica Evropske unije pomogla su u većoj usklađenosti, izjavili su iz Veća za bezbednost, ali podaci iz 2019. dodine, na primer, govore da oko 40 odsto prekršaja stranih vozača nije bilo sankcionisano, ili zato što počinilac nije bio identifikovan ili zato što plaćanje kazne nije bilo sprovedeno.
Ažurirana pravila, na koja su pristali članovi Evropskog parlamenta, rešiće ove probleme tako što će stvoriti nove odredbe koje su napravljene tako da poboljšaju saradnju između zemalja članica EU.
To u praksi znači da će informacije o prekršaju učinjenom u jednoj državi biti prosleđene državi koja je izdala vozačku dozvolu. Takođe će biti moguće izricanje kazni širom Evropske unije.
U tom smislu biće sprovedena čak dva zakonska rešenja.
Prvo, vlasti će imati do 11 meseci da procesuiraju prekršaje koje su počinili strani vozači. Ako, na primer, grčka patrola uhvati italijansko vozilo i kazna dostigne više od 70 evra, italijanska poreska uprava će se pobrinuti za prinudnu naplatu ovog iznosa. Nacionalni organi će moći da preuzmu gonjenje počinilaca.
Drugo, nacionalne vlasti će morati da dele informacije o prekršajima. Međutim, to se ne odnosi samo na prekoračenje brzine, na primer, već i na gubitak vozačke dozvole.
Koji prekršaji su obuhvaćeni?
Automatizovana razmena informacija između nacionalnih vlasti i dalje će pomagati u sprovođenju, a biće uvedene i nove procedure međusobne pomoći radi identifikacije počinioca i sprovođenja kazni, izvestila je evropska institucija za bezbednost u saobraćaju.
Najčešći i najteži prekršaji su prebrza vožnja i vožnja pod uticajem alkohola, ali beleže se i drugi, poput bežanja sa lica mesta - kada vozač napusti mesto nesreće. Među njima su nepoštovanje razmaka između vozila, ignorisanje zabrane preticanja, opasno preticanje, prekršaji pri parkiranju, kao što je parkiranje preblizu raskrsnici ili zebri, prelazak pune bele linije, vožnja u pogrešnom smeru, nepoštovanje pravila o korišćenju koridora za hitne slučajeve ili korišćenje preopterećenog vozila.
Zakonodavstvo će stupiti na snagu kada bude postalo deo nacionalnog zakonodavstva svih 27 članica EU.
"Dobro je što EU pooštrava pristup ovome proširivanjem obima saobraćajnih prekršaja koji se mogu sankcionisati i poboljšava šanse da se kazne plate. Nažalost, još uvek nemamo način da primenimo kaznene poene preko granica - ovo je pitanje o kojem će se morati ponovo da se razgovara. Ipak, ovaj dogovor je korak napred za bezbednost u saobraćaju" dodala je Tovnsend.
Bezbednost na putevima u inostranstvu ozbiljan je problem za putnike.
Na primer, saobraćajne nesreće su bile i ostaju najveći uzročnik smrti zdravih državljana Amerike koji putuju u druge zemlje, prema Udruženju za bezbednost međunarodnog putovanja (ASIRT), neprofitnoj grupi za lobiranje.
(JA/EUpravo zato)
