Kad proleće i leto za sobom ostave voće poput ukusnih malina, jagoda, borovnica i ostalog sezonskog voća, na scenu stupaju stare, dobre mušmule.
One važe za prve vesnike zime, a u Srbiji su ranije veoma bile zastupljene. Danas je to ređi slučaj, uprkos tome što je u pitanju slatko i ukusno voće, kašastog sadržaja, skrivenog u pomalo hrapavoj korici. Što je najbolje, ovo voće traje dok ne padne sneg, pa proizođači pre zime imaju priliku da lepo zarade. A onda je moguće degustirati i džem koji se spravlja u poznu jesen, a izgledom podseća na čokoladu.
Mušmula pripada jabučastim voćnim vrstama. Stablo mušmule je srednje bujno, cvet je bele boje i kada je voćka u cvetu ima dekorativan izgled. List je zelene boje, krupan. Samooplodna je voćna vrsta pa za uspešno gajenje nije potreban oprašivač. Dugovečna je, može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja, pa se u tom smislu može svrstati u organsku proizvodnju voća. Može se kalemiti, a stručnjaci preporučuju da se bere u novembru, iza prvih mrazeva.
Sa uspehom se može gajiti na terenima do 1000 metara nadmorske visine. Više joj pogoduju osunčaniji i provetreniji tereni. Otporna je na niske temperature, pa bez oštecćnja može podneti temperature i do -30°C, mada joj visoke temperature mogu naneti štetu, pogotovo ako se jave u dužem periodu.
Nije toliko zastupljena, a toliko je jednostavna
Zanimljivo je da mušmula nije toliko zastupljena u proizvodnim zasadima i na većim površinama, te da se uglavnom se može naći kao sporadična voćka u amaterskim zasadima ili na okućnicama.
Ipak, kod onih koji je sade i prodaju, ova voćka može da donese dobru zaradu. Kako piše portal Bolja zemlja, procenjuje se da bi dva hektara pod mušmulom mogla obezbediti dovoljna sredstva za život jednog poljoprivrednog domaćinstva.
Predrag Filipović iz Topole kod Kragujevca bavi se uzgojem mušmule na parceli od 35 ari u selu Vodice kod Smederevske Palanke. Odlučio se za mušmulu zbog želje za tradicionalnim voćem koje se jednostavno gaji, donosi ekonomske koristi, a uz to zahteva mala ulaganja. Mušmula je zadovoljila njegove postavljene kriterijume.
"Imam oko 300 stabala domaće starinske mušmule koju sam zasadio 2014. godine. Godišnje uberem oko 5 tona plodova. Sveža mušmula ima solidnu i konstantnu cenu od oko jedan evro. U centralnoj Srbiji je slabija, dok je Vojvodina malo više traži, ali meni više odgovara da je prerađujem, nego da svake nedelje radim isporuku", istakao je Filipović, prenosi Bolja zemlja.
Naglasio je da je uzgoj izuzetno lak.
"Prve godine sam obradio zemlju po svim zahtevima struke, poput zimskog oranja. Već druge godine sam zatravio zasad između redova i sada ga samo redovno kosim. Od bolesti smo se tretirali dva puta godišnje, u proleće i u avgustu zbog crva. Imao sam problem sa ervinijom jedne godine, jer rezač nije dezinfikovao makaze. Sanirao sam to iznošenjem obolelih delova i ona je odolela daljem širenju", dodao je voćar iz Topole.
Pojedinosti oko proizvodnje mušmule
Predrag je od mušmule počeo da proizvodi i svoju rakiju. Pritom, na proizvodnju je uspeo da "nagovori" i voćare širom Srbije. Jedan od njih je Đorđe Lazarević. U selu Čumić kod Kragujevca, Đorđevići su na gazdinstvu zasadili mušmulu na 30 ari. U kasnu jesen uberu oko 2.000 kilograma plodova, od kojih prave džem. Tegle te, zdrave i ukusne zimnice su među najtraženijima na beogradskim pijacama. Od jednog kilograma voća, dobija se 600 grama džema. Ali, ova čarolija počinje u zasadu.
"Mušmule zaista nije teško gajiti, samo je potrebno strpljenje da se sačeka puna rodnost. Slučajno sam zasadio 120 stabala 2009. godine na parceli sa kojom nisam znao šta ću, jer nije odgovarala nijednoj drugoj vrsti. Išao sam na ređu sadnju. Sada imam rod od 15 do 20 kilograma po stablu. Starija stabla daju i po 50 kilograma. Ne prskam je, niti zahteva bilo kakvo hemijsko tretiranje", kaže Lazarević i dodaje da mušmule sa jedne parcele možete da berete decenijama i svojoj deci i unucima obezbedite neku sigurnost, a da za to vreme ne morate značajno da ulažete, jer njoj odgovara što prirodniji ambijent.
Za potrošnju se, inače, koriste sveži plodovi, mada se može koristiti i kao prerađevina. Za jelo se koriste plodovi kada ugnjile, jer su tada mekani, socni, sladi ili kada promrznu. Plodovi mogu biti mase od 10-70 grama u zavisnosti od sorte.
Mušmule po kilogramu u sezoni na pijacama i marketima mogu da se nađu po ceni od 70 do 150 dinara.
Kako EU može da vam pomogne da se bavite ovim poslom?
Ukoliko želite i vi da se bavite ovom biljnom kulturom, ili želite da poboljšate svoju proizvodnju, Evropska unija vam može pomoći u tome brojnim konkursima i fondovima.
U Srbiji se od 2023. godine realizuje IPARD III 2021-2027 program sa EU podrškom od čak 288 miliona evra, što je oko 65 odsto više u odnosu na IPARD II program. Može se uložiti u fizičku imovinu, fizičku imovinu koja se tiče marketinga i poljoprivrednih proizvoda kao i u diverzifikaciju gazdinstava i razvoj poslovanja.
Oko 1.500 gazdinstava i firmi iz Srbije je do sada uspešno dobilo IPARD donaciju.
Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.
Za sredstva u okviru IPARD III programa mogu da konkurišu fizička lica, odnosno građani Srbije koji imaju poljoprivredna gazdinstva, zatim preduzetnici, zadruga i pravna lica, kao i mikro, mala i srednja preduzeća koja imaju aktivna poljoprivredna gazdinstva.
Sektori koji su u fokusu su žitarice, uljarice i industrijsko bilje, potom voće i povrće, meso, mleko, jaja, grožđe i riba.
Kako sve Evropska unija može da pomogne investiranjem u vaš biznis, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs.
(JA/EUpravo zato/Bolja zemlja)
