Lešnici su namirnica za koju se često hvatamo kada pravimo poslastice, ali od cene ume da zaboli glava. To bi moglo da začudi, posebno ako se uzme u obzir glavna prednost gajenja ovog voća – ulaganja su skoro upola manja u odnosu na izgoj drugih voćnih vrsta poput jabuke, kruške, višnje i drugih, piše Agroklub.
Zato su, međutim, iz godine u godinu sve veće poljoprivredne površine u Srbiji pod lešnikom. Slična je situacija i na globalnom nivou. Naime, prema Međunarodnom veću za orašaste plodove i sušeno voće, njihova godišnja stopa rasta je tri odsto. Kada je reč o konzumaciji, na petom su mestu liste orašastih polodova, sa 11 odsto potrošnje, iza badema (27 odsto), oraha (22 odsto), indijskih oraščića (20 odsto) i pistaća (14 odsto). U sezoni 2022./23. rod na globalnom nivou iznosio je preko 585.000 tona, što je najveća brojka u poslednjoj deceniji. Turska je daleko na prvom mestu i pokriva 71 odsto ove proizvodnje, a sledi je Italija sa oko 10 odsto. Uzgoj ove kulture sve više raste u SAD-u i Čileu, piše Agroklub.
Iako i u Srbiji raste proizvodnja lešnika, ova voćka i dalje nije u dovoljnoj meri zastupljena na našem tržištu, pa se pribegava uvozu – uglavnom iz Turske. Prema poslednjim informacijama o uvozu lešnika, Srbija uvozi čak 90% lešnika. Ovo bi mogla biti dobra prilika za zaradu srpskih poljoprivrednika.
Iako početna ulaganja mogu biti veća, što za kupovinu zemlje, što za kupovinu sadnica, činjenica je da su u pitanju dugoročna ulaganja, koja nije potrebno "obnavljati" dugi niz godina. Jedna od važnih mana, međutim, može biti to što se ulaganja verovatno neće vratiti odmah, već nakon što lešnik bude rodio, što je prema proceni stručnjaka, nakon pet ili šest godina. Jednom kada rodi, očekuje se da stabno uz pravilnu negu rađa od 60 do 80 godina.
Prodaja plodova nije striktno vezana za određene mesece u godini, već period prodaje može da se bira. Pritom, ovo voće ne zahteva posebne uslove skladištenja u hladnjačama.
Iskustva srpskih poljoprivrednika
Da ovaj posao nakon nekoliko godina strpljivog čekanja i ulaganja može biti isplativ potvrdio je za Agroklub Dejan Urban iz Bačkog Petrovca. Na dva hektara je podigao zasad 2017. godine, uložio je tada oko 15.000 evra i sad nakon perioda čekanja i negovanja zasada ima prvi značajniji rod i prodaje lešnik.
Odlučio je da rod ne prodaje na veliko već u cilju bolje zarade pravi mala pakovanja kako sirovog tako i pečenog lešnika, ali pravi i puter sa čokoladom. Tvrdi da se prerada isplati.
"Malo je otkupljivača kod nas, ja ne volim i ne želim da lešnik prodajem nakupcima, ali probaću naredne godine izvoz. Potrudiću se da određenu količinu ostavim za preradu" kaže Urban objašnjavajući da odlično zna koliko vredi proizvodnja lešnika, koliko je godinama unazad ulagao i radio, i kako tvrdi, ne bi ni slučajno dozvolio da to bude bačen novac. Upravo zbog toga je odlučio da se što bolje predstavi na tržištu, pa kako bi posao bio isplativiji - pravi puter.
"Za puter koristim najkvalitetniji lešnik, pečem ga na 170 stepeni oko 15 minuta, zatim se odvoji opna i lešnik meljem uz dodatak crne ili bele čokolade. Koristim kao prirodni zaslađivač urme, dodajem i kakao, te nastaje potpuno prirodni proizvod koji mogu da koriste i dijabetičar", kazao je Urban napominjujući da je došlo vreme da se uložen novac vraća, a preradom lešnik više vredi.
Lešnik je izuzetno zdrav, brašno i ulje su veoma interesantni i cenjeni proizvodi, pa se Dejan nada da će razviti i ovu proizvodnju. Tržište je veoma važno i on se trudi da se kvalitetom što bolje predstavi u svojoj sredini.
U tu svrhu izradio je i prepoznatljive etikete. Poslasticu koju sada proizvodi potrošači su lepo prihvatili, ima narudžbina, te zajedno sa suprugom lagano bez žurbe osvaja ovaj posao. Iza njih su godine ulaganja i rada, tokom koga su stekli odlično iskustvo koje će im biti u narednom periodu dragoceno.
Iz hobija i ljubavi, a dodatna zarada i do hiljadu evra
Kako piše isti portal, Nemanja Matić iz Ljubovije uzgojem lešnika bavi iz hobija i čiste ljubavi. Sve što proizvede proda direktnom prodajom, podeli ili preradi u namaz koji je u njegovom kraju na dobrom glasu.
"Dodatna zarada dobro dođe. Nisu to neke pare, ali može se mesečno zaraditi i do hiljadu evra", otkriva Matić koji svoje lešnike ne da nakupcima koji, kaže, ucenjuju sa 600 do 700 dinara za kilogram očišćenog, odnosno 240 do 260 dinara za onaj u ljusci. Vezati se ne želi nikakvim ugovorom jer može da proda sve što proizvede.
"Sestra je nabavila od jedne Kubanke koja radi u veganskom restoranu, recept za puter. Probali smo i svidelo nam se. Objavio sam na internetu, ljudi su počeli da se interesuju, a nakon priloga u poljoprivrednoj emisiji, dogodio se veliki bum", opisuje on trenutak kada je prodaja svežeg i pečenog ploda, ali i namaza jako dobro krenula. Kako živi u blizini Zlatibora, mnogi kupci navraćaju kada idu na odmor.
On je svoj prvi zasad posadio sa 22 godine, a sada ima 700 stabala na 1,8 hektara. Pola je u devetoj godini, a pola u petoj. Ovi koji su skoro u punom rodu, daju pet do osam kilograma po stablu. Prošle mu je godine prinos bio smanjen jer su ga potukle dve oluje i grad, no zato je 2022. bila dobra kada je na 250 stabala starih osam godina dobio 1,2 t.
Osim vremenskih neprilika, među kojima je i prošlogodišnja poplava kada je leska bila metar i po pod vodom, a na njene se krošnje slila zemlja i ostaci strništa sa polja iznad njegova voćnjaka, većih problema nema.
"Koliko mu daš, toliko će ti dati. Sretnem prijatelja, a on mi kaže jesi bacio đubrivo. Reko’, nisam bacio, ja biljci ne bacam, ja joj dajem", s ljubavlju priča Matić koji je u međuvremenu dao izraditi i mašinu za krckanje, kalibrator, separator i puhaljku.
Vidi budućnost u ovoj kulturi, a i one koji se njome sve više bave, i to u većem obimu nego on. Kaže, i država daje podsticaje - 18.000 dinara za hektar bilo koje kulture, a za lesku dodatno povraćaj od 50 odsto, bez PDV-a, za kupovinu sadnica. Takođe, sve je mašine kupio uz pomoć fondova.
Fond na koji možete da se prijavite i vi
Fondove za oni koji su zainteresovani da se bave uzgojem lešnika, nudi i Evropska unija. Jedan od najpoznatijih je IPARD program, koji je dobro poznat poljoprivrednicima u Srbiji. Do sada, oko 1.300 poljoprivrednika iskoristilo je bespovratna sredstva koja EU dodeljuje za unapređenje ruralnog razvoja.
Prvi javni poziv za Meru 1 trećeg ciklusa IPARD programa otvoren je do 24. maja ove godine. Poljoprivrednici koji planiraju investicije u fizičku imovinu, kao što su izgradnja i opremanje objekata na gazdinstvima, ili oni koji žele da podignu nove, višegodišnje zasade voća, mogu aplicirati. Sektori koji su obuhvaćeni ovim programom uključuju mleko, meso, voće, povrće, žitarice, industrijsko bilje, grožđe, jaja i ribarstvo.
Ukupno je namenjeno 4,8 milijardi dinara za ovaj javni poziv, a visina podsticaja varira od 60 do 75 odsto prihvatljivih troškova investicije. Različiti faktori, poput statusa mladog poljoprivrednika ili proizvođača sertifikovanih organskih proizvoda, lokacije gazdinstva ili vrste investicije, određuju visinu podsticaja. Minimalni iznos podsticaja po zahtevu je 20.000 evra, dok je maksimalni iznos 1.000.000 evra, nezavisno od ukupne vrednosti investicije.
(JA/EUpravo zato/Agroklub)
