Josta je bobičasto voće koje ima brojne benefite, a jedno od njih je da ima nekoliko puta više vitamina C nego što to ga ima limun.
Ova voćka je hibrid, a nastala je ukrštanjem ogrozda i crne ribizle, kako bi se suzbile njihove mane. Nastala na području Nemačke, tačnije u Kelnu na institutu Max Planck, a naziv tog voća potiče od dve nemačke reči - schwarze Johannisbeere (crna kupina) i Stachelbeere (ogrozd).
Inače, u Nemačkoj je josta na ceni i košta 5 evra po kilogramu. Za uvezene plodove je to ima smisla. Ali ovaj podatak bi trebalo uzeti sa rezervom, ako je reč o proizvodnji u Nemačkoj, pošto se zna da se josta bere veoma sporo, ručno, i da se ta cifra ne uklapa u 16 evra po satu koliko se u toj zemlji plaćaju sezonski poslovi.
Srbija pogodna za uzgoj joste
Josta se gaji na područjima gde je klima kontinentalna, a pogodnije je gajiti je na adekvatnim većim nadmorskim visinama.
Jostu se sadi na početku proleća ili na jesen, sa razmakom redova od 3 metra dok razmak između josti u redu treba da bude od 0,7 do 1 metar.
Ona se sadi na zemljištu koje je dobro drenirano i ima pH vrednost 5-6, pomoću ožiljenih reznica.
Rezidbu je potrebno odraditi tokom zime, kada biljka miruje.
Biljka cveta u prvom delu aprila, a berba bobica se vrši do sredine jula sa žbuna visine do 1,8 metar. Josta prve plodove daje nakon tri godine gajenja, a prinos po žbunu u punoj rodnosti može biti nekoliko kilograma.
Izuzetna otpornost na bolesti i štetočine
Josta pokazuje jako veliku otpornost na bolesti i štetočine, pa joj tretiranje nije ni potrebno. Takođe, tolerantna je na niske temperature, i dokazano opstaje na -40 stepeni. S druge strane, visoke temperature joj ne pogoduju naročito.
Josta nije zahtevna za uzgoj. Ne treba je tretirati fungicidima i insekticidima i tolerantna je na niske temperature.
Podrška EU
Svma koji žele da na svom imanju imaju zasade jostu, u tome može da pomogne Evropska unija.
IPARD program dobro je poznat poljoprivrednicima u Srbiji, a do sada je bespovratna sredstva za unapređenje ruralnog razvoja, a koja opredeljuje Evropska unija, iskoristilo oko 1.300 poljoprivrednika.
Prvi javni poziv za Meru 1 trećeg ciklusa IPARD programa, otvoren je do 24. maja ove godine. Korisnici će moći da, po jednom zahtevu, ostvare pravo na podsticaj između 20 hiljada evra i milion evra.
Konkurs je namenjen poljoprivrednicima, koji planiraju da ulažu u fizičku imovinu, odnosno izgradnju i opremanje objekata na gazdinstvima, kao i onima koji bi podigli novi, višegodišnji zasad voća, ili obnovili postojeći.
Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i industrijskog bilja, grožđa, jaja i ribarstva.
Za ovaj javni poziv namenjeno je ukupno 4,8 milijardi dinara. Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 75 odsto prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, ili proizvođač sertifikovanih organskih proizvoda, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području, ili je investicija vezana za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora.
Po jednom zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost predmetne investicije, korisnik može da ostvari pravo na IPARD podsticaje u minimalnom nominalnom iznosu od 20.000 evra i maksimalnom nominalnom iznosu od 1.000.000 evra.
