Špargla je sezonsko povrće koje se bere u maju i junu. Iako je bela špargla popularnija u Evropi, zelena ima veću hranljivu vrednost. Špargla se posebno ceni kao dijetalno povrće, a može biti korisna i za dijabetičare.
Morfološki, špargla je trajnica s životnim vekom od 15 ili više godina. Ima sposobnost mirovanja u nepovoljnim uslovima i obnavljanja nadzemnih delova.
Uprkos svim pozitivnim stranama, u Srbiji se retko gaji, iako je podneblje dobro za njen uzgoj. O tome je za Agroklub posvedočio i Dragomir Ivanović, poljoprivrednik koji se uverio u njenu isplativost.
Jedini veći posao - borba protiv korova
Iako je je u Evropi poznato koliko je uzgoj špargle isplativ posao, na srpskom tržištu nema velikih proizvođača.
"Ako vam kažem, da bi sa hektara špargle profitabilnost bila od 15 do 20 hiljada evra godišnje, da pritom ona traje do 20 godina kao voćka i da je jedini veliki posao borba protiv korova i berba, onda zaista nema razloga da se špargla ne gaji u velikim količinama, naglašava poljoprivrednik Dragomir Ivanović iz Banatskog Brestovca za Agroklub.
On je pre 12 godina rešio da ode iz Beograda i vrati se prirodi. Preselio se u Banatski Brestovac i počeo da se bavi poljoprivredom. Rešio je da gaji više biljnih kultura, pre svega za potrebe prehrane svoje porodice.
Kaže da mu je ideja bila da gaji zdravo povrće, neprskano i odgajeno njegovom rukom. Iz sezone u sezonu je menjao kulture na imanju.
"Krenuo sam sa biljkama koje su ređe. Recimo, od voća jošta, godži, od povrća - tomatilo i špargle", kaže on.
Njegova minjenica je špargla, za koju kaže da od nje može da se napravi jedna dobra priča u Srbiji.
Srbija ima idealne uslove za uzgoj špargle
Kako navodi, mi u Srbiji imamo idealne uslove za uzgoj špargle.
"Imamo dobru zemlju, dovoljnu količinu padavina, prave temperature za njen uzgoj i nemamo previše hladne zime koje bi je oštetile. Pritom je špargla, sama po sebi, veoma otporna biljka. Moja špargla je izdržala temperaturu od -24 stepena, a izdržala je i temperaturu od +42 stepena. Dobro podnosi grad jer on gotovo da ne može da je uništi", navodi Dragomir.
Izuzetna isplativost
Prema Dragomirovim rečima, špargla je sa ekonomskog aspekta veoma isplativa biljka.
"Stiže prva u proleće, znači, na našem prostoru, bere se od početka aprila do kraja maja. Period berbe traje od 60 do 80 dana. To je period kad drugo povrće maltene nije stiglo ni iz plastenika. Zbog visoke cene na tržištu, njena cena u mega-marketima je od 10 do 15 evra po kilogramu. Nije teško ostvariti cenu, kupaca ima. To je biljka koja vam daje dobar finansijski rezultat, a sa druge strane, vi već od kraja maja imate slobodnu radnu snagu za druge poslove, jer oko nje, do zime nema mnogo posla", priča ovaj poljoprivrednik.
On kaže da posao oko špargle jeste prihrana u proleće i u jesen, u zimu da se ukloni stara paprat koja će se osušiti, eventualno da se malo zagrne zemljom radi zaštite i to je sve.
"U proleće je borba protiv korova. Na malom gazdinstvu ona može da se radi mehaničkim putem- plevljenjem i okopavanjem, dok na većem prostoru verovatno mora da se primenjuje određena hemija, upotrebom herbicida", pojašnjava on.
Dragomir prodaje sadnice špargle i trudi se da ih proizvodi tokom cele godine.
Podrška EU poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji
Svma koji žele da na svom imanju imaju zasade špargle, u tome može da pomogne Evropska unija.
IPARD program dobro je poznat poljoprivrednicima u Srbiji,a do sada je bespovratna sredstva za unapređenje ruralnog razvoja, a koja opredeljuje Evropska unija, iskoristilo oko 1300 poljoprivrednika.
Prvi javni poziv za Meru 1 trećeg ciklusa IPARD programa, otvoren je do 24. maja ove godine. Korisnici će moći da, po jednom zahtevu, ostvare pravo na podsticaj između 20 hiljada evra i milion evra.
Konkurs je namenjen poljoprivrednicima, koji planiraju da ulažu u fizičku imovinu, odnosno izgradnju i opremanje objekata na gazdinstvima, kao i onima koji bi podigli novi, višegodišnji zasad voća, ili obnovili postojeći.
Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i industrijskog bilja, grožđa, jaja i ribarstva.
Za ovaj javni poziv namenjeno je ukupno 4,8 milijardi dinara. Visina podsticaja iznosi od 60 odsto do 75 odsto prihvatljivih troškova investicije, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, ili proizvođač sertifikovanih organskih proizvoda, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području, ili je investicija vezana za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, kao i proizvodnju i skladištenje energije iz obnovljivih izvora.
Po jednom zahtevu, bez obzira na ukupnu vrednost predmetne investicije, korisnik može da ostvari pravo na IPARD podsticaje u minimalnom nominalnom iznosu od 20.000 evra i maksimalnom nominalnom iznosu od 1.000.000 evra.
Sva pitanja o ovom pozivu možete uputiti Upravi za agrarna plaćanja na mejl ipard.info@minpolj.gov.rs
(M.A./EUpravo zato/Agroklub)
