Da li ste čuli za glamping?
Ne vole svi da kampuju i borave u prirodi, plašeći se buba i drugih opasnosti koje vrebaju. Ipak, dosetljivi ljudi su smislili kako da ugode i takvim gostima, pa sada možete uživati u kampovanju u luksuznim smeštajima.
Ideju je iskoristila i porodica Marić iz Loznice.
Kada su odlučili da se bave turizmom, želeli su da to bude nešto drugačije, originalno i inovativno.
Dušan je istraživao novitete u turističkoj industriji, pa je video da je luksuzno kampovanje u Sloveniji i drugim evropskim zemljama hit i pomislio da tako nešto pokrene u Srbiji.
Sa roditeljima Cvetkom i Zoricom i suprugom Ivanom krenuo je u poduhvat zvani 'glamping', čije je stvaranje trajalo dve i po godine.
Prikolica i šampanjac
Na imanju od jednog hektara u naselju Jelav 1, tridesetak metara od reke Drine, napravili su Drina river glamping i to u okruženju stabala kanadske topole.
Ovde gosti spavaju u nekadašnjim kamionskim prikolicama (furgon kontejner, za prevoz voća i povrća), koje su preuređene u smeštajne jedinice.
Turisti vreme provode zavaljeni u ležaljke među stablima, uz šum reke i cvrkut ptica ili vozeći bicikle, veslajući kajak ili igrajući badminton.
Svakog gosta na stočiću u kabini dočeka šampanjac dobrodošlice i tanjir sa domaćim specijalitetima.
Ovaj kamp se nalazi desetak kilometara od Loznice, a gosti tamo sa sobom nose hranu koju će spremati, dok kabine imaju kompletno opremljenu kuhinju.
"Od jednog prijatelja sam čuo da u Loznici postoji neko ko iz Nemačke uvozi kamione kojima je prošao radni vek. Supruga Zorica i ja smo ubrzo posle toga rešili da naručimo tri prikolice", rekao je Cvetko Marić za Priče sa dušom.
Prikolice su praktično bile škart roba za onoga ko ih je uvezao.
"Mi smo ih kupili sa šasijama i krenuli da ih prerađujemo", dodala je Zorica, koja je ispričala da su dobar deo radova sami obavili.
"Šta smo mogli sami, to samo radili bez majstora, a gde je bila potrebna stručnost, prepustili smo profesionalcima. Na primer, izolaciju od 10 cm smo sami lepili. Ivana nam održava sajt, a sami vodimo društvene mreže", dodaje Cvetko.
Ko najviše dolazi u Drina river glamping?
Prema Dušanovim rečima, ima turista koji sve vreme boravka ostanu u kampu na svojevrsnoj šumskoj antistres terapiji, bilo da su u šumi ili imaju aktivnosti na reci i pored nje. To su najčešće ljudi iz većih gradova koji radnu nedelju provode u kancelarijama.
Trenutno su u ponudi dve kabine, manja zelena (Greeny) od 15 kvadrata za dve osobe i veća crna (Blacky) od 20 kvadratnih metara za 4 osobe.
U planu su još dve kabine, a po završetku radova ovde će moći da odsedne 14 ljudi.
Ovde imaju i dvorište od jednog hektara gde su i đakuzi na otvorenom, bicikli, bioskop u šumi, kao i mesto za paljenje logorske vatre.
Ko želi da peca, od domaćina može dobiti opremu uz dozvolu ribolovačkog udruženja.
I strancima se sviđa
Najviše im dolaze Beograđani i gosti iz Vojvodine koji vole brdovite krajeve.
Od inostranih turista do sada su imali žitelje više od 20 država među kojima su: Nigerija, Australija, Vijetnam, Indija, Kanada, Ujedinjeni Arapski Emirati, Sjedinjene Američke Države, Nemačka, Italija, Rusija, Mađarska i komšije iz bivših jugoslovenskih republika.
Iako ovaj mladi advokat i njegova supruga Ivana, koja se bavi programiranjem, rade u Loznici, skoro svakog dana su u Jelavu, na imanju Drina river glampinga.
Ovde provode vreme sa svojim ćerkama Dunjom i Lolom, kojima i te kako prijaju klima, šumsko okruženje i reka.
(EUpravo Zato/Priče sa dušom)
