Kako se mnoge migrantske rute ka Evropi faktički zatvaraju zbog pojačanog nadzora i presretanja, druge rute postaju sve popularnije, dok krijumčari i dalje zarađuju na očajnim migrantima koji se nadaju da će stići do Evropske unije.
Dve od takvih ruta su ona iz Libije ka Kritu i iz Alžira ka Balearskim ostrvima, a praksa pokazuje da se uporedo sa zatvaranjem starih stvaraju i otvaraju nove.
Ukupno gledano, broj neregularnih dolazaka migranata u Evropsku uniju konstantno opada od 2024. godine. Prošle godine samo je 240.000 ljudi uspešno prešlo neregularnim putem u Evropu, što je za oko 60.000 manje nego prethodne godine. U prvih šest meseci 2025. beleži se dodatni pad od oko 20 procenata međutim, to ne znači da su sve neregularne rute u blok podjednako pogođene.
Neke rute beleže čak i povećan saobraćaj migranata, dok se istovremeno pojavljuju i nove rute kao odgovor na pojačani nadzor i kontrolu postojećih.
Iako je ukupan broj migranata koji uspevaju da stignu u Evropsku uniju opao, mnogi od njih i njihovi krijumčari nastavljaju da pronalaze nove i često opasnije pravce ka kontinentu. Strože mere na svim granicama EU, koje su postepeno uvedene poslednjih godina, verovatno su doprinele ovom padu koji je prvi put primećen prošle godine.
EU je takođe potrošila milijarde na jačanje aktivnosti evropske granične agencije Fronteks i njenog osoblja, kako na spoljnim, tako i na unutrašnjim granicama, tokom poslednje decenije, od početka takozvane izbegličke krize 2015. i 2016.
Prema samom Fronteksu, pad broja dolazaka direktno je povezan i sa povećanom saradnjom EU sa poznatim tranzitnim državama, naročito u Severnoj i Zapadnoj Africi.
Sporazumi EU sa afričkim državama
Helena Han iz tink-tenka Evropski politički centar slaže se sa ocenom Fronteksa da su sporazumi sa tranzitnim zemljama u Africi glavni razlog smanjenja broja dolazaka. Ona je za agenciju Rojters izjavila da je saradnja sa severnoafričkim zemljama odigrala ulogu u smanjenju dolazaka.
EU je poslednjih godina postigla sporazume sa vladama Libije, Tunisa, Egipta, Alžira, Mauritanije i drugih država da intervenišu u pokušajima prelaska u teritoriju EU.
U većini slučajeva, to znači da Unija pruža finansijska sredstva tim vladama kako bi pomogle u sprečavanju ilegalnih prelazaka. Kako ti sporazumi obično uključuju i bolje nadzorne sisteme i dodatne kapacitete za patrole, krijumčari ljudi nastavljaju da traže nove rute, nadajući se da će iznenaditi vlasti.
Nova migrantska ruta ka Kritu
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) naglašava da ovi sporazumi takođe dovode do porasta popularnosti drugih ruta.
Jedna od ruta koja je postala trend u 2025. je put iz Libije do južnog grčkog ostrva Krit. Više od 7.000 ljudi stiglo je ove godine na najveće grčko ostrvo ovim putem, što je navelo grčku vladu da preduzme vanredne mere.
To uključuje privremenu zabranu obrade zahteva za azil novopridošlih i predlaganje novih zakona u Atini koji bi dodatno kriminalizovali neovlašćen ulazak na grčku teritoriju. U prošlosti je većina neregularnih polazaka iz Libije i susednih zemalja, poput Egipta i Tunisa, bila usmerena ka Italiji, a ponekad i Malti.
Međutim, nakon što su u Rimu usvojeni novi zakoni, mnogi krijumčari u Severnoj Africi prilagodili su svoj "poslovni model" i preusmerili brodove ka Kritu, što podrazumeva duže i daleko opasnije putovanje morem.
Dolazak migranata u EU preko centralnomediteranske rute ka Italiji i Malti smanjio se za gotovo 60 posto od 2023. do 2024, što IOM direktno povezuje sa većim stopama presretanja na moru i vraćanja migranata u zemlje polaska poput Libije i Alžira.
Pomeranje sa Kanarskih na Balearska ostrva
Druga ruta koja beleži porast je takozvana "balearska ruta" iz Severne Afrike ka španskom mediteranskom arhipelagu. Sve veći broj migranata odlučuje se da stigne do Balearskih ostrva u Sredozemlju, posebno iz Alžira.
Prema podacima UNHCR-a, skoro 3.500 (3.431) migranata stiglo je od početka godine na ovaj arhipelag iz Alžira, na ukupno 182 broda, uglavnom se iskrcavajući na Ibici i Majorki, prenosi InfoMigrants.
UNHCR navodi da to predstavlja povećanje od 124 posto u odnosu na 2024. godinu. Put do Balearskih ostrva je mnogo kraći od atlantske rute do španskih Kanarskih ostrva, ali to ne znači da je bezbedniji.
Uhodane rute ka EU pod strogim nadzorom
Ostale rute ka Evropskoj uniji uglavnom su dovedene na upravljiv nivo konzistentnosti i predvidljivosti nakon godina intervencija EU. Na primer, broj dolazaka čamcima na grčka ostrva u Egejskom moru iz pravca turske obale opao je i stabilizovao se poslednjih godina, kao i prelazi preko kopnene grčko-turske granice.
To je dobrim delom rezultat sporazuma iz 2016. između EU i Turske, u kojem je Ankara dobila 6 milijardi evra u zamenu za pomoć u zaustavljanju neregularnih putovanja ka EU i brigu o milionima sirijskih državljana koji su pobegli tokom 14-godišnjeg građanskog rata pod bivšim predsednikom Bašarom Asadom.
Zapadnobalkanska ruta, kojom migranti stižu do delova Zapadne Evrope preko zemalja Balkana poput Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, takođe beleži nagli pad neregularne migracije. Prema Fronteksu, od 2023. prelazi na ovoj ruti pali su za 78 posto.
Međutim, te brojke možda nisu potpuno tačne, jer su razne humanitarne organizacije zabeležile manje dramatičan pad, posebno na balkanskoj ruti. Međunarodni komitet za spasavanje (IRC) navodi da je primetio pad od samo 16 posto u istom periodu.
Organizacija sugeriše da je to dokaz da krijumčari rade tajnije i da im bar delimično uspeva da izbegnu otkrivanje; to takođe znači da migranti često moraju da plaćaju veće sume krijumčarima, što ovaj kriminalni posao u nekim slučajevima čini još unosnijim.
"Postoji mnogo mera odvraćanja, ali to samo tera ljude da biraju opasnije rute", kaže Marta Rusou, viša savetnica za zagovaranje u IRC-u.
Krijumčari i dalje zarađuju
Dženifer Valentajn, stručnjak iz istraživačkog instituta Mixed Migration Centre, ističe da su ovakve promene u migrantskim rutama deo uobičajenog obrasca koji se javlja kada vlade pokušavaju zakonski da ograniče neregularnu migraciju.
"Kako jedna ruta opada, druge obično rastu ili se ponovo pojavljuju. Oštra ograničenja neće zaustaviti potrebu i želju za migracijom, a kada je neregularna migracija jedina opcija za neke, usluge krijumčara će i dalje biti tražene", rekla je za Rojters.
EU ostaje pri svojoj politici borbe protiv migracija i najavila je plan da utrostruči izdvajanja za svoje granice u narednom Višegodišnjem finansijskom okviru za period 2028–2034. Ukupno planirana sredstva za granice Evrope u ovom periodu iznosiće oko 81 milijardu evra – što je jednako BDP-u Perua.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je preko 80 milijardi evra za granice Evrope od 2028. do 2034. godine. Da li će ovaj pristup dugoročno biti uspešan, ostaje neizvesno; stručnjaci poput Valentajnove ne slažu se sa takvim metodama:
"Reaktivni pristup Evrope ne priznaje da je migracija i neizbežna i korisna. Sve dok ne budu uspostavljeni regularni i dostupni putevi, nastavićemo da vidimo neregularne migracije, a mreže krijumčara će se nastaviti prilagođavati kako bi ih omogućile", rekla je.
Drugi stručnjaci takođe upozoravaju da će neregularna migracija u EU trajati, jer oružani sukobi i rastuća globalna nejednakost i dalje guraju ljude da traže nove puteve iz očaja, čak i ako to znači da preuzimaju veće rizike.
(EUpravo zato.rs)
