Beru lekovito bilje i prave čajeve, a to je samo deo važne priče: Kako osobe sa smetnjama pobeđuju predrasude?

U društvu je rašireno mišljenje da su osobe sa smetnjama u razvoju potpuno nesposobne za rad i da ne treba ni razmišljati o tome na koje sve načine mogu da se obuče za neki posao.

Ipak, nije sve bilo tako lako.

Ivana Rojević iz Dečjeg Srca je za EUpravo Zato objasnila da postoje brojne predrasude prema osobama sa intelektualnim teškoćama pogotovo u malim sredinama i otkrila nam je kako je teklo branje bilja i priprema čajeva.

"Počeli smo da se bavimo socijalnom agrikulturom gde se osobe sa smetnjama iz Priboja, Nove Varoši i Prijepolja uključuju u branje lekovitog bilja tokom letnjih meseci, a u ostatku godine prerađuju i sitne bilje i onda pakuju u ambalaže, za šta su prošli kroz neophodne obuke. Želja nam je bila da se povežemo sa kolegama iz Nikšića jer zajedno možemo dosta toga da uradimo i razmenimo iskustva", poručila je.

Pobeđivanje predrasuda

Kako je istakla, u manjim sredinama je odnos prema osobama sa smetnjama drugačiji.

"Ono što mogu da zaključim iz samog projekta jeste da su manje zajednice mnogo zatvorenije i manje senzibilisane za osobe sa smetnjama. Postoje izražene predrasude, čak i saradnici su se hvatali za glavu. Govorili su da nemaju funkcionalne korisnike koji mogu da rade. Predrasude postoje i među roditeljima koji misle da oni ništa ne mogu. Prvo smo krenuli od sastanaka gde su svi smatrali da od toga nema ništa jer zaista imaju duboko uverenje da to ne može da desi. I onda smo došli do toga da treba da se ide na obuku, prvenstveno za socijalne mentore. To su stručni ljudi koji mogu da budu asistenti u pružanju podrške ljudima sa smetnjama. Socijalni mentor pomaže korisniku da se zaposli, da se integriše, da ostvari kontakte sa poslodavcima, da bude uključen u zajednicu i to je vrlo značajna uloga. Veoma brzo su promenili mišljenje... U Crnoj Gori smo tek naišli na otpor.. Ipak, na kraju se svima dopala ideja", prisetila se Rojević.

Prema njenim rečima, kada je konačno počelo branje biljaka, "to je bila jedna euforija".

Branje šljiva sa komšijama

Dečje srce planira da u Vrčinu razvije još jedan centar u kome bi korisnici mogli da se obuče kako da se bave pčelarstvom, između ostalog.

"Takođe, sugrađani se žale da nemaju dovoljno radnika za određene poslove, pa su tako naši korisnici išli kod komšije da beru šljive. A komšije su im posle dale ogromnu količinu voća koje su oni slatko pojeli. Takvi ljudi su raspoloženi da plate osobe sa smetnjama, možda je to šansa za njih. Mi smo želeli da oni rade nešto gde bi bili u kontaktu sa prirodom tako da ima i pozitivnog efekta na zdravlje", pojasnila je naša sagovornica.

Koliko je rad koristan za čoveka pokazuje i podatak da su agresivni korisnici i oni sa izmenjenim ponašanjem upravo oni koji nisu zaposleni, nemaju redovne aktivnosti, nisu uključeni u neke poslove ili oni koji previše vremena provode ispred računara.

"Tu se ne radi o izrabljivanju već to radite na osnovu njihovih mogućnosti i interesovanja, i naspram motivacije koju im pružite, toliko mogu i da rade. Naravno, biramo da to budu rani jutarnji časovi kada nije jako sunce ili previše vlažno, pogotovo u planinskim krajevima. Uz dobar plan, dva sata provedu u prirodi ujutru i dva sata popodne, i to je idealno za njih, a korisno su proveli dan i na svežem vazduhu umesto pred ekranima, igrajući grice koje nemaju nikakvu svrhu.

U branju učestvuju korisnici udruženja dnevnog boravka iz Priboja. Ne mogu da idu svi, već oni koji su u mogućnosti, ali se svakom nađe neki posao naspram sposobnosti kako bi bio koristan", pojasnila je Rojević.

Dečje srce sada ima zadatak da korisnike poveže sa potencijalnim poslodavcima. Već su razgovarali sa par firmi iz Priboja, a onda slede Prijepolje i Nova Varoš.

Pojedine firme su voljne da zaposle osobe sa smetnjama na poslovima koje mogu da obavljaju.

"Tražimo preduzeća koja bi im izašla u susret. Postoje poslodavci koji se bave rasadima i koji bi želeli da zaposle i osobe sa smetnjama, a to je slično sa ovim što smo do sada radili. Očekujem da će do kraja projekta dve osobe biti zaposlene", najavila je predstavnica Dečjeg srca.

Osim toga, poslodavci mogu dobiti izvesne benefite ukoliko zaposle osobe sa smetnjama.

Kako su reagovali roditelji?

Roditelji su se prvo uključivali tako što su želeli da rade umesto njih, a onda su videli da mogu i sami.

"Za pakovanje čajeva smo nabavili ambalaže koje je trebalo sklapati, ali se podrazumeva da ste prilično motorički spretni. Što je vrlo neobično, među korisnicima ima ljudi sa poremećajem pažnje i orijentacije, ali su svi vrlo dobro obavili ovaj zadatak. Kada im date ozbiljno zaduženje, veoma su fokusirani. Tako da su i roditelji, koji i sami imaju predrasude, shvatili da se radi o zaposlenju i promenili su pristup. Uvideli su i da njihova deca mogu nešto samostalno da urade, pa im pružaju podršku samo u delovima koji su neophodni. Nije poenta da oni umesto njih rade, nego da ih motivišu kako bi oni sami radili i tako se lepše osećali", istakla je.

Veliki problem predstavlja što roditelji, da bi dobijali negu i pomoć, deci oduzmu radnu sposobnost, a da bi se ukinula ta odluka, birokratski proces je dug. Uz to, strahuju da li će im deca imati stalna primanja.

"Naše mišljenje je da oni treba da rade svakako. Bilo kroz radne centre, pa i uz tuđu negu i pomoć, a i oni kojima je oduzeta radna sposobnost mogu biti radno angažovani na određenim aktivnostima. Ideja o udruženju gde se ljudi okupljaju i ništa ne rade nema svrhu. Korisnici se moraju okupiti oko nekih stalnih radnih aktivnosti šta god to bilo, bilo da je to muzikoterapija, folklor, vežbe, slikarski radovi... samo je bitno da se troši energija. Njima su socijalni kontakti možda i važniji nego nama, jer mi možemo i samo da odemo na trčanje, ali oni kroz kontakte organizuju vreme, i druže se i rade", kazala je sagovornica EUpravo Zato.

Projekat Granice koje spajaju se realizuje u okviru Trećeg poziva Prekogranične saradnje programa Srbija-Crna Gora, a podržava ga i sufinansira Evropska unija.