Šta zajedničko imaju artiljerijska granata kalibra 155 mm i polje pšenice u rastu? Odgovor je - amonijak, ključnu komponentu u proizvodnji đubriva koja je takođe od suštinskog značaja i za savremene eksplozive.
Evropski poljoprivrednici i proizvođači đubriva itekako osećaju posledice poskupljenja amonijaka, koji je postao znatno skuplji za proizvodnju u Evropi nakon energetske krize izazvane ruskom invazijom na Ukrajinu.
Ali, u sektoru odbrane, u tišini se razvija još jedna zavisnost, proizvođači oružja sve se više oslanjaju na uvoz amonijaka, što predstavlja potencijalnu slabost u svetu prepunom geopolitičkih neizvesnosti, piše Euractiv. Rusija je tradicionalno bila jedan od glavnih snabdevača EU amonijakom, a ruska hrana, đubriva i sirovi amonijak izuzeti su iz ratnih sankcija EU kako ne bi bila ugrožena globalna bezbednost hrane.
Oko 80 posto svetske proizvodnje amonijaka koristi se za đubriva, dok vojne potrebe čine svega oko 3 posto, prema rečima Stivena Džeksona, direktora udruženja "Ammonia Europe". Međutim, amonijak ima ključnu ulogu u odbrambenom sektoru jer je osnovni sastojak za proizvodnju azotne kiseline, hemikalije koja se koristi u eksplozivima, barutu i raketnom gorivu.
Azotna kiselina i amonijak za đubriva uglavnom se proizvode u istim postrojenjima. U Evropi, ta postrojenja se mahom nalaze u Nemačkoj, Poljskoj, Norveškoj i Španiji, objašnjava Džekson. To znači da pad proizvodnje đubriva ostavlja posledice i na druge sektore, uključujući i vojnu industriju.
Mnoge fabrike amonijaka danas su ili zatvorene, ili su smanjile proizvodne kapacitete, ili su prešle na uvoznu sirovinu, s obzirom na to da proizvodnja zavisi od prirodnog gasa. Nagle cene gasa u Evropi učinile su da se amonijak sada mahom proizvodi u Rusiji i Sjedinjenim Američkim Državama, gde je gas znatno jeftiniji.
"Kada spojite visoke troškove gasa sa zastarelim postrojenjima, dobijate proizvod koji je izuzetno skup za proizvodnju u Evropi", rekla je Lizi Lankaster, viša izveštačica o tržištu amonijaka iz kompanije Argus Media i dodatno objasnila da je situaciju dodatno pogoršao gubitak jeftinog ruskog gasa usled rata u Ukrajini.
Kriza sa đubrivima u EU tokom 2022. godine, izazvana ratom u Ukrajini i eksplozijom cena energenata, bila je, u suštini, kriza amonijaka. Tada su proizvođači smanjili proizvodnju i do 70 posto. Iako je deo kapaciteta kasnije obnovljen, ta kriza označila je početak kraja domaće proizvodnje amonijaka u EU, jer visoki troškovi čine evropski amonijak nekonkurentnim u poređenju sa uvozom.
U februaru, direktor nemačkog hemijskog giganta BASF, Markus Kemit, upozorio je da se u budućnosti "amonijak više neće proizvoditi u Evropi, već će se uvoziti".
Kompanija je prethodno najavila zatvaranje više svojih postrojenja za proizvodnju amonijaka. Slično tome, norveški proizvođač đubriva Yara potvrdio je zatvaranje poslednje fabrike amonijaka u Ujedinjenom Kraljevstvu, nakon zatvaranja pogona u belgijskom gradu Tertr.
Loše vesti za poljoprivredu, ali i za vojnu industriju
Ovo nisu samo loše vesti za poljoprivredu, već i sve veći izazov za proizvođače naoružanja u Evropi.
"Za proizvodnju azotne kiseline potrebni su nam proizvođači đubriva. Danas se u velikoj meri oslanjamo na ruske proizvođače", izjavio je za Euractiv Tijeri Franku, direktor francuskog giganta za proizvodnju baruta Eurenco.
Nakon ruske invazije 2022, evropski proizvođači đubriva žalili su se na nelojalnu konkurenciju, tvrdeći da jeftina, državom subvencionisana ruska đubriva preplavljuju tržište EU i potiskuju domaće proizvođače. Franku se složio sa tim kritikama, ističući da su ruska đubriva "ulazila u EU bez ikakvih trgovinskih barijera".
Iako amonijak nije bio obuhvaćen sankcijama, EU je naknadno preduzela korake kako bi smanjila uvoz iz Rusije, uvođenjem carina i traženjem alternativnih snabdevača.
Međutim, tek u julu ove godine uvedene su uvozne dažbine na ruska azotna đubriva, uključujući i proizvode na bazi amonijaka, potez koji su u kompaniji Yara ocenili kao "previše kasno".
Paralelno s tim, Blumberg je u martu otkrio da ruski proizvođači eksploziva koriste filijale ruskih firmi za đubriva u Evropi kako bi nastavili da snabdevaju vojnu industriju azotnom kiselinom, iskorišćavajući izuzetke u sankcijama namenjene zaštiti snabdevanja hranom.
Zamah vojne proizvodnje
Evropska komisija ulaže značajne napore da poveća kapacitete odbrambene industrije EU, od novoodobrenog vojnog programa zajmova SAFE od 150 milijardi evra, do programa EDIP od 1,5 milijardi evra za modernizaciju vojne industrijske baze, koji je još uvek u fazi pregovora.
Međutim, ključni resursi kao što su amonijak i azotna kiselina često nisu tema razgovora.
Lideri industrije, poput Frankua iz Eurenca, upozoravaju da "nema proširenja kapaciteta bez oživljavanja hemijske industrije Evrope". On krivi i stroge ekološke propise EU za usporavanje sektora. Eurenco je ove godine ponovo otvorio liniju za proizvodnju baruta u francuskom gradu Beržeraku, koja je godinama bila zatvorena. Plan je da se proizvodnja poveća na 1.200 tona godišnje, a zatim i na 1.800 tona.
Povećanje kapaciteta za proizvodnju baruta je srž evropske strategije za obezbeđivanje ključnih resursa za odbranu. Tokom posete pogonu 2024, predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je da je reč o delu francuske "ratne ekonomije" u doba "geopolitičkog pomeranja u kojem će odbrambena industrija imati sve veću ulogu".
Za Frankua, opstajanje hemijske industrije Evrope mora biti deo tog strateškog pomaka jer se "bez hemijske industrije ne može praviti barut.
Evropska komisija je napravila prve korake u tom pravcu. U julu je amonijak označen kao "esencijalna" hemikalija za evropsku privredu u okviru novog Akcionog plana za hemijsku industriju.
"Pozdravljamo činjenicu da su nas, za promenu, konačno prepoznali kao ključne", rekao je Džekson.
Međutim, ovi planovi i dalje ne rešavaju suštinski problem jer visoke cene gasa i dalje guše evropsku proizvodnju đubriva. Analitičari, poput Lankaster, predviđaju da će Evropa u narednih pet godina morati da udvostruči uvoz amonijaka.
"SAD će postati sve važniji snabdevač za Evropu jer imaju više kapaciteta i veoma jeftin prirodni gas", rekla je Lankaster.
Trenutno, američki amonijak podleže carini EU od 5,5 posto, ali bi taj namet mogao biti ukinut u okviru trgovinskog sporazuma zaključenog 27. jula između Brisela i Vašingtona. Prošle nedelje, jedan visoki zvaničnik EU najavio je da će Brisel ukinuti carine na deo američkih đubriva kako bi se zamenile ruske zalihe, ali nije precizirao da li se to odnosi i na amonijak.
Čak i sa carinama, SAD su postale jedan od najvećih snabdevača amonijakom, uvoz iz SAD porastao je sa 17.800 tona u 2019. na 141.800 tona u 2024. Ostali snabdevači uključuju Trinidad i Tobago, Egipat, sa kojim EU jača saradnju, i Alžir.
Međutim, iako globalna tržišta nude fleksibilnost na kratki rok, političke promene mogu izazvati šokove u lancima snabdevanja hranom i naoružanjem. Trampove protekcionističke trgovinske politike ukazale su na ranjivost EU na ovakve promene.
"Ne samo da ćemo biti zavisni od Rusije, bićemo zavisni i od Trampa", upozorio je Antoan Hoksa, direktor udruženja Fertilisers Europe.
(EUpravo zato.rs)
