Poplave su prethodnih dana napravile haos u svetu! Evropska prestonica je možda pronašla rešenje

Čini se da su poplave neizbežne ovih dana. Florida, Severna Karolina, Nigerija, Tunis, Meksiko, Indija, Nepal, Vijetnam, Poljska i Austrija pretrpele su poplave u poslednjih mesec dana. Te poplave više ne bi trebalo da budu takvo iznenađenje.

Beč je u tom pogledu drugačiji. Poplave koje su poharale centralnu Evropu u protekle dve nedelje izazvale su brojne poremećaje u Donjoj Austriji, uključujući i novoizgrađenu železničku stanicu koja je trebalo da poveže predgrađe sa gradom.

Ali osim nekih poremećaja u inače dobro sistemu metroa u Beču, bečke kuće su uglavnom bile pošteđene. Zašto? Ne zato što je Beč na višem nivou od okolnih područja (uglavnom nije).

Razlog zašto je grad izbegao najgore poplave je ljudski inženjering i politička predviđanja koja datiraju iz 1960-ih, a koja su se pojavila kao odgovor na ranije poplave koje su opustošile delove grada, za Gardijan piše ekonomista za klimu sa poslovne škole Kolumbija i savetnik Saveta za klimu u Beču Gernot Vagner.

Oštećena železnička stanica, koja se nalazi zapadno od Beča, izgrađena je 2012. godine i pokazatelj je rastućeg problema.

Mape poplava Donje Austrije pokazuju da su predgrađa Tulnerfeld posebno podložna poplavama, ali su oko pomenute stanice izgrađene hiljade novih porodičnih kuća. Tekući Bodenversiegelung - "zaptivanje tla" na nemačkom, gde su zelena polja zamenjena betonom - samo garantuje da će se poplave pogoršati u narednim godinama.

Ostrvo dugo 20 km usred Dunava

Problem je u tome što se merilo za razumnu zaštitu od poplava brzo menja kako se klimatska kriza ubrzava. U 20. veku takozvana "vekovna" poplava je dobila ime jer se mogla dogoditi samo jednom u 100 godina. Sada su takvi ekstremni događaji sve redovniji.

Izlaganje takvom događaju koji se dešava jednom u veku može biti rizik koji vredi prihvatiti, ali svake decenije ili čak jednom godišnje, ne baš. Sve ovo čini zaštitu Beča od poplava još impresivnijom.

Ipak, činjenica je da je, izgrađen uz Dunav, Beč godinama patio od poplava. Najveća zabeležena poplava dogodila se 1501. godine, kada je Dunav doneo prema Beču oko 20 puta više vode nego prosečne godine. Najveća poplava u prošlom veku bila je 1954. godine i opustošila je delove grada. Usledile su godine političkog prepucavanja oko toga šta učiniti da se to spreči.

Gradsko veće Beča je 1969. godine izglasalo izgradnju onoga što je postalo poznato kao Donauinsel, 21 km dugog ostrva usred Dunava. Ostrvo je stvorilo branu i izlivni kanal severno od centra Beča koji je mogao da zadrži dovoljno vode da zaštiti grad od poplave koja se dogodila 1501. Ovo se pokazalo kao dobro rešenje.

Brane kao moguće rešenje

Tu su i šira politička pitanja koja iskustvo Beča nameće. U početku, kada je parlament izglasao izgradnju Donauinzela, konzervativna Austrijska narodna partija (OVP) usprotivila se novom ostrvu, tvrdeći da Beč ima "važnije" zadatke za rešavanje. Bečki konzervativci su možda od tada uvideli svoju grešku.

Međutim, na nacionalnom nivou ova stranka se protivi klimatskim akcijama, a sada ju je nadmašila samo ekstremno desničarska Slobodarska partija. Ova druga se upravo afirmirala kao najjača snaga na parlamentarnim izborima u Austriji. A desničarsko protivljenje klimatskim merama, naravno, seže daleko izvan Austrije.

Brojni su koraci koje gradovi širom sveta moraju preduzeti da bi se zaštitili od klimatske krize. Zaštita objekata od "milenijumske" poplave samo je početak. U svetu u kome emisije fosilnih goriva bilo gde mogu da dovedu do drastičnog povećanja arktičkih munja, gde arktički „zombi virusi” mogu da izazovu pandemije i gde dim od kanadskih šumskih požara pretvara nebo Njujorka u narandžasto, prilagođavanje klimatskim promenama znači mnogo više od izgradnje brana.

Prostorno planiranje

Ipak, brana - jednostavna konstrukcija koja je do sada štitila Beč - ima brojne prednosti. Brane se mogu koristiti kao niskougljenični izvor hidroenergije. Bečka brana ne proizvodi struju, ali Austrija dve trećine električne energije dobija iz hidroelektrana. Takvi projekti imaju trostruku korist: dobri su za smanjenje emisije gasova staklene bašte, prilagođavanje klimatskim promenama i ekonomiji.

U Velikoj Britaniji bi se moglo početi sa domovima otpornim na vremenske uslove, kako bi se smanjili troškovi grejanja i hlađenja i povezane emisije.

Tu je i pametno prostorno planiranje. Čini se očiglednim da bi trebalo da prestanemo da gradimo više prigradskih kuća na poplavnim ravnicama. Na kraju krajeva, daleko je lakše zaštititi domove u gradu kao što je Beč nego ogromna područja koja okružuju grad, a gusto naseljena urbana područja omogućavaju život sa mnogo nižim emisijama ugljenika od prigradskih područja.

To je pobeda za zaštitu od poplava i pobeda za smanjenje emisije ugljenika. Sa dobrim razlogom, Beč se često svrstava među najprijatnije gradove na svetu. Zaštita od klimatskih ekstrema još nije uključena u ove rang-liste. I po ovom kriterijumu Beč bi ponovo došao na prvo mesto.

(JA/EUpravo zato/Gardijan)