Evropska centralna banka (ECB) ponovo je povećala kamatne stope kako bi sprečila da nagli rast cena energije preraste u dugotrajniji inflacioni pritisak.
ECB je u četvrtak podigla sve tri ključne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, čime je depozitna stopa dostigla 2,5%. To je drugo povećanje kamata u poslednja tri meseca.
Odluka dolazi u trenutku kada cene energenata snažno rastu zbog sukoba između SAD i Irana i poremećaja saobraćaja kroz Ormuski moreuz. Cena nafte Brent ponovo je premašila 100 dolara po barelu, dok je evropski referentni gas TTF od početka godine poskupeo oko 190%.
Inflacija u evrozoni ubrzala je na 3,3% u avgustu, sa 2,9% u julu. Cene energije bile su čak 14,3% više nego godinu dana ranije.
ECB pokušava da spreči širenje inflacije
Više kamatne stope ne mogu direktno da snize cenu nafte ili gasa, ali mogu da uspore potrošnju, investicije i kreditnu aktivnost. Cilj ECB-a je da energetski šok ne preraste u širi rast cena i zarada.
Za sada postoje određeni znaci da se to još nije dogodilo. Bazna inflacija usporila je na 2,4%, dok je inflacija u sektoru usluga pala na 3%.
Predsednica ECB-a Kristin Lagard upozorila je, međutim, da bi inflacija mogla duže ostati iznad ciljanih 2%, posebno ukoliko dođe do novih poremećaja u snabdevanju gasom ili hladne zime uz niske zalihe.
ECB je zbog toga povećao prognoze inflacije za naredne godine. Očekuje se da će ona u 2027. iznositi 2,5%, a u 2028. godini 2,1%.
Da li će kamate ići na 3%?
Ekonomisti očekuju da bi ECB mogao nastaviti sa pooštravanjem monetarne politike. Pojedine procene ukazuju na mogućnost novih povećanja u decembru i februaru, što bi depozitnu stopu podiglo na 3%.
Ipak, ECB naglašava da će buduće odluke zavisiti od novih ekonomskih podataka i razvoja situacije sa energentima.
Problem je što više kamate istovremeno mogu dodatno opteretiti evropsku privredu. Skuplje zaduživanje povećava troškove za domaćinstva i kompanije, može oslabiti tržište nekretnina i usporiti investicije.
ECB je, uprkos tome, poboljšao prognoze ekonomskog rasta za ovu i narednu godinu, delimično zahvaljujući snažnoj tehnološkoj aktivnosti i nemačkoj fiskalnoj podršci.
Ključno pitanje za ECB zato nije samo da li će ponovo povećati kamate, već koliko dugo će one morati da ostanu visoke. Uspeh strategije zavisiće pre svega od toga koliko će dugo trajati energetski šok i da li će se njegovi efekti preliti na plate, usluge i ostale cene.
(M.A./EUpravo zato)
