Francuska se suočava sa sve većim pritiskom da obuzda javnu potrošnju, dok se vlada priprema za paket mera kojim bi naredne godine rashodi bili smanjeni za 54 milijarde evra.
Javni dug Francuske nastavlja da raste i ove godine će, zbog velikog budžetskog deficita, dostići najviši nivo još od 1978. godine, saopštilo je francusko Ministarstvo finansija tokom vikenda.
Prema navodima izvora iz ministarstva, javni dug će 2026. godine dostići 119,3 odsto BDP-a, a 2027. godine porasti na 121,7 odsto BDP-a. To je više nego dvostruko iznad referentne granice od 60 odsto BDP-a koju države članice Evropske unije treba da poštuju.
Francuski zavod za statistiku Insee navodi da ovako visok nivo duga nije zabeležen još od 1978. godine.
Izvor iz Ministarstva finansija ocenio je da je rast duga "automatska posledica" činjenice da deficit i dalje ostaje visok.
Francuska je trenutno treća najzaduženija zemlja evrozone, iza Grčke i Italije. U Španiji je javni dug u julu pao ispod 100 odsto BDP-a, dok je Portugal još 2025. godine uspeo da ga spusti ispod 90 odsto BDP-a.
Deficit i dalje iznad granice EU
Prema pravilima Evropske unije, budžetski deficit, odnosno razlika između prihoda i rashoda države, trebalo bi da bude najviše tri odsto BDP-a.
Međutim, francuski deficit je prošle godine iznosio 5,1 odsto BDP-a, dok vlada očekuje da će ove godine dostići 5,4 odsto.
Francuska je zbog visokog deficita već dve godine pod pojačanim nadzorom Evropske unije. Vlada očekuje da će deficit naredne godine smanjiti na pet odsto BDP-a, upravo u godini kada će građani birati novog predsednika i novu vladu.
Nacrt budžeta za 2027. godinu vlada je već dostavila nezavisnom fiskalnom telu, Visokom savetu za javne finansije (HCFP), koje treba da proceni njegove makroekonomske pretpostavke i održivost.
Vlada najavljuje rezove od 54 milijarde evra
Premijer Sebastijan Lekornu najavio je u četvrtak da vlada planira mere štednje i smanjenja rashoda u vrednosti od 54 milijarde evra u budžetu za 2027. godinu.
Međutim, imajući u vidu predstojeće izbore, vlada je parlamentu prepustila odluku o pojedinim osetljivim merama. Među njima je i predlog za smanjenje poreskih olakšica za penzionere.
Predsednik skupštinskog odbora za finansije već je kritikovao plan, uz ocenu da bi najavljeni rezovi mogli da pogode sve slojeve stanovništva, ali posebno one sa najnižim primanjima.
Ipak, predsednica Visokog saveta za javne finansije Ameli de Monšalan ocenila je u intervjuu za dnevni list „Le Parisien" da još ima vremena da se kurs promeni.
"Kriza nije ni izvesna ni neizbežna, niti je to jedini mogući ishod. Francuska nije osuđena na takav scenario, pod uslovom da odluke budu donete brzo i odgovorno", dodala je.
Slabiji privredni rast dodatno otežava situaciju
Prognoza privrednog rasta Francuske za 2026. godinu nedavno je smanjena. Francusku ekonomiju već opterećuje slaba potrošnja građana, dok je situaciju dodatno pogoršao najnoviji rast cena energenata usled rata između SAD i Izraela protiv Irana.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
