Prošle sedmice cena nafte bila je na maksimumu, međutim, ovog ponedeljka je zaustavljen skok i usledio je iznenadni pad.
Cena septembarskih fjučersa za naftu tipa Brent pala je za 4,66 odsto, na 92,27 dolara po barelu, dok je američka sirova nafta WTI pojeftinila za 5,02 odsto, na 84,83 dolara po barelu.
Brent, koji predstavlja međunarodni referentni standard za cenu nafte, prošle sedmice je dostigao i rekordnih 102 dolara po barelu, što je bilo čak oko 30 dolara više u odnosu na početak meseca i najviši nivo od maja.
Rast cena izazvan sukobima u Persijskom zalivu
Cene nafte naglo su porasle zbog intenziviranja sukoba na Bliskom istoku i strahovanja da bi povratak otvorenom ratu mogao dodatno da uspori globalno snabdevanje sirovom naftom.
Glavna zabrinutost tržišta odnosi se na mogućnost bezbednog prolaska tankera kroz moreuz koji kontroliše Iran, s obzirom da se kroz Ormuz transportuje oko petine svetske nafte ka kupcima širom sveta.
Alternativni pravci takođe pod pritiskom
Proizvođači nafte pokušali su da pronađu alternativne rute za transport, a u međuvremenu su napadnuti i tankeri u Crvenom moru.
Veći rizik od rasta kamatnih stopa
Novi rast cena nafte usledio je u trenutku kada je inflacija počela da usporava, a trgovci procenjuju da su inflatorni pritisci ponovo ojačali. Prema podacima kompanije CME Group procenjuju da postoji 36 odsto verovatnoće da će američke Federalne rezerve na narednoj sednici povećati referentnu kamatnu stopu, što može da doprinese obuzdavanju inflacije, ali istovremeno mogu usporiti privredni rast jer poskupljuju zaduživanje građana i preduzeća.
(EUpravo zato/Euronews)