Ovo otkriće otvorilo je novo pitanje u borbi protiv raka jajnika: ako bolest često počinje u jajovodima, da li bi njihovo uklanjanje moglo da spreči nastanak?
Ideja je poslednjih godina privukla pažnju istraživača i ginekologa širom sveta. Pojedine organizacije već podržavaju mogućnost takozvane oportunističke salpingektomije, uklanjanja jajovoda tokom druge ginekološke ili abdominalne operacije, kada za to postoje odgovarajući uslovi.
Ali između obećavajuće hipoteze i konačnog dokaza postoji važna razlika.
Rak koji se teško otkriva na vreme
Rak jajnika spada među maligne bolesti koje se teško otkrivaju u ranoj fazi. Za razliku od nekih drugih karcinoma, za žene prosečnog rizika ne postoji efikasan rutinski skrining test koji bi pouzdano otkrivao bolest pre pojave simptoma.
A simptomi mogu da budu neupadljivi: nadutost, nelagodnost ili bol u stomaku i karlici, osećaj sitosti nakon male količine hrane, promene u mokrenju ili druge tegobe, koje u suštini mogu da imaju čitav niz bezazlenijih uzroka.
Šta nam genetika otkriva?
Za većinu žena rizik od raka jajnika tokom života je relativno mali. Međutim, određene nasledne genetske promene mogu značajno da utiču na uvećanje rizika, među njima su najpoznatiji geni BRCA1 i BRCA2.
Prema podacima navedenim u članku koji je za The Conversation napisala prof. dr Dženi Dust sa Univerziteta u Kvinslendu, procenjuje se da žena koja nosi patogenu varijantu BRCA1 ima oko 44 odsto rizika za razvoj raka jajnika, dok je kod BRCA2 taj rizik oko 17 odsto.
Važno je naglasiti da ove mutacije nisu česte u opštoj populaciji. Za žene koje ih nose, odluke o prevenciji nisu jednostavne, a jedna od mogućnosti je operacija kojom se uklanjaju i jajnici i jajovodi, salpingo-ooforektomija.
Ona značajno smanjuje rizik od raka jajnika kod žena sa visokim genetskim rizikom, ali sa sobom nosi i posledice: ako se uradi pre prirodne menopauze, izaziva nagli prestanak funkcije jajnika i ranu menopauzu. To donosi valunge, poremećaje sna i promene raspoloženja, seksualne tegobe i druge posledice pada polnih hormona.
Istovremeno, uklanjanje jajnika znači i gubitak mogućnosti prirodne trudnoće. Zato se trenutak kada se operacija radi, pažljivo razmatra i uzimaju se u obzir konkretan genetski rizik i planovi za rađanje.
Iz toga se izrodilo jedno neobično pitanje: da li su uopšte morali da se uklone jajnici?
Neočekivani trag u jajovodu
Krajem devedesetih, holandski istraživač Jorn Pik pregledao je uzorke tkiva žena sa BRCA1 mutacijama kojima su bili uklonjeni jajnici i jajovodi. Očekivao je da će prve promene povezane sa rakom pronaći u jajnicima, ali je većina njih izgledala zdravo.
Umesto toga, sumnjive promene otkrivene su u jajovodima. Jajovodi su tanke cevi koje povezuju područje jajnika sa matericom. Njihova uloga u reprodukciji je da omoguće susret jajne ćelije i spermatozoida i transport oplođene jajne ćelije prema materici.
Ali pokazalo se da bi upravo ćelije koje oblažu njihov unutrašnji deo mogle da budu početna tačka za neke od najagresivnijih oblika raka koji se tradicionalno nazivaju rakom jajnika. Kasnija istraživanja podržala su ovu ideju, kako kod žena sa BRCA1 i BRCA2 mutacijama, tako i kod žena bez poznatog naslednog rizika.
Da li je "rak jajnika" zapravo rak jajovoda?
Nisu svi karcinomi koji se nazivaju rakom jajnika nastali na isti način. Postoji više različitih tipova tumora jajnika i različiti mehanizmi njihovog nastanka.
Ali za veliki deo visokogradusnih seroznih karcinoma, koji predstavljaju najčešći i najagresivniji tip epitelnog karcinoma jajnika, danas postoje dokazi da promene često nastaju u jajovodu, naročito u njegovom završnom delu.
Tu dolazimo do postupka koji se naziva salpingektomija. Za razliku od salpingo-ooforektomije, kojom se uklanjaju i jajnici i jajovodi, kod salpingektomije se uklanjaju samo jajovodi, dok jajnici ostaju.
Ukoliko jajnici ostanu, oni nastavljaju da proizvode hormone i ne dolazi do ulaska u hiruršku menopauzu. Ideja se čini privlačnom: možda je moguće ukloniti tkivo iz kog deo ovih karcinoma nastaje, a istovremeno sačuvati funkciju jajnika.
Ali jedno veliko pitanje ostaje: da li to zaista smanjuje broj slučajeva raka?
Prvi dokazi su obećavajući, ali nisu konačni
Jedna velika studija iz 2015. godineobuhvatila je više od pet miliona žena koje su između 1973. i 1996. imale različite ginekološke operacije zbog benignih razloga. Žene su zatim praćene godinama. Među njima, one kojima su uklonjena oba jajovoda imale su približno 60 odsto manji rizik od raka jajnika u poređenju sa ženama koje nisu imale uklonjene jajovode.
Kasniji pregled iz 2023. godine procenio je da bi salpingektomija potencijalno umanjila rizik i do oko 80 odsto.
Kada se posmatraju samo podaci iz kliničkih studija, realnija procena je oko 50 odsto smanjenja rizika. Stručnjaci tvrde da ni ta brojka nije konačna, a kao razlog navode činjenicu da većina dostupnih istraživanja nije randomizovana.
Žene kojima su uklonjeni jajovodi nisu nasumično izabrane za operaciju samo zbog istraživanja. One su operaciju imale iz nekog drugog razloga. Zbog toga na rezultate mogu da utiču i drugi faktori koji nisu potpuno kontrolisani.
Jedna operacija, još nekoliko minuta
Ipak, istraživanja do sada ukazuju da uklanjanje jajovoda može da bude relativno jednostavno kada se izvodi u sklopu druge operacije. Male studije ispitivale su takozvanu oportunističku salpingektomiju, uklanjanje jajovoda tokom operacije koja se ionako izvodi, na primer histerektomije.
Prema dosadašnjim podacima, dodavanje salpingektomije ne povećava značajno rizik od komplikacija, dok sama procedura u većini slučajeva produžava operaciju za svega nekoliko minuta, 5 do 15 minuta.
To je jedan od razloga zbog kojih je ideja postala interesantna ginekološkim stručnjacima.
Ako se žena već nalazi na operacionom stolu, uklanjanje jajovoda može predstavljati dodatnu intervenciju koja potencijalno smanjuje budući rizik, bez uklanjanja jajnika.
Ko od ovoga ima korist?
Ovde razlikujemo dve grupe žena. Za žene sa poznatim visokim genetskim rizikom, kao što su nositeljke BRCA1 i BRCA2 patogenih varijanti, trenutna preporuka ostaje uklanjanje i jajovoda i jajnika nakon završetka rađanja, u odgovarajućem životnom dobu i u skladu sa konkretnim genetskim rizikom.
Sama salpingektomija za sada nije zamena za tu proceduru kod žena sa visokim naslednim rizikom. Nema dovoljno dokaza da bi uklanjanje jajovoda, uz kasnije uklanjanje jajnika, pružilo jednaku zaštitu.
Druga grupa su žene koje nemaju poznat visok genetski rizik, ali se već podvrgavaju operaciji u karlici ili stomaku (na primer histerektomiji) ili žele trajnu kontracepciju. Za njih se u pojedinim stručnim smernicama razmatra mogućnost oportunističke salpingektomije.
(EUpravozato)
