Cene hrane u svetu nastavljaju da rastu zbog skupljih energenata, problema u snabdevanju i globalnih kriza, a ekonomisti upozoravaju da bi se posledice u narednom periodu mogle jače osetiti i u Evropi i u Srbiji.
Profesor Slobodan Aćimović ističe da je snažan talas poskupljenja počeo još sa ratom u Ukrajini 2022. godine, ali da nove tenzije na svetskom tržištu ponovo mogu da podignu inflaciju.
Iako se posledice krize u Iranu i moguće blokade Ormuskog moreuza još ne vide u punoj meri u nemačkim prodavnicama, cene hrane u Nemačkoj su u poslednjih šest godina porasle za oko 40 odsto.
Potrošači već duže vreme osećaju pritisak na kućni budžet, jer hrana neprestano poskupljuje još od perioda pandemije.
Dodatni rast cena tek se očekuje, pošto su nafta i gas već skuplji za oko 30 procenata, što direktno utiče i na proizvodnju veštačkog đubriva. Nemački stručnjaci smatraju da se efekti takvih poskupljenja najčešće osete tek posle šest meseci.
Aćimović naglašava da svet već godinama funkcioniše u uslovima takozvane troškovne inflacije, gde rast proizvodnih i transportnih troškova automatski dovodi i do viših cena. Pored energenata, veliki uticaj imaju logistika, transport i cena đubriva, jer gas čini čak 70 do 80 odsto njegove vrednosti.
On objašnjava da se nova poskupljenja neće osetiti odmah, pošto su prolećna setva i nabavka đubriva već završene po starim cenama. Ipak, veći udar na tržište mogao bi da usledi tokom jesenje setve.
Kada je reč o nafti, Aćimović smatra da na svetskom tržištu postoji ozbiljan nesklad između ponude i tražnje. Prema njegovoj proceni, ako se sukobi na Bliskom istoku uskoro smire, cena nafte bi mogla da se stabilizuje između 80 i 85 dolara po barelu.
On upozorava da bi inflacija mogla ponovo značajno da obeleži 2026. godinu, mada ne očekuje drastičan rast cena kao u prethodnim kriznim periodima.
Kao najvažnije uslove za očuvanje ekonomske stabilnosti u Srbiji izdvaja sigurno snabdevanje energentima, dugoročne ugovore za gas i nastavak državne podrške privredi. Prema njegovom mišljenju, bolje je pomoći privredi kroz subvencije nego dozvoliti da inflacija dodatno ugrozi životni standard građana.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
