Planiranje penzija bila je ključna tema u poslednjih nekoliko meseci, usred trenutne ekonomske neizvesnosti koja uključuje više kamatne stope, rastuću inflaciju i krizu troškova života u mnogim zemljama Evrope i sveta.

Ovo je navelo mnoge da se pitaju da li štede dovoljno za svoje penzionerske dane.

 Rezult je bio porast različitih pravila finansijskog i penzijskog planiranja, koja se nude rešenja koja bi mogla biti najbolji i najefikasniji načini raspodele novca.

Prema različitim finansijskim stručnjacima, ova pravila vam mogu pomoći da bolje sastavite budžet, kao i da budete sigurni da konstantno ostavljate sa strane odgovarajući iznos za budućnost.

Kako funkcioniše pravilo?

Jedno od najpopularnijih pravila je 30:30:30:10 i može se primeniti kako u pogledu planiranja prihoda, tako i u planiranju penzija.

Verzija za planiranje prihoda kaže da 30% svog prihoda stavljate na svakodnevne troškove, 30% na investicije, 30% na štednju za penziju i 10% na hitne troškove.

Robbert Mulder, operativni partner u Senior Capital-u, objasnio je pravilo planiranja prihoda 30:30:30:10 ovako:

"Dok se Evropa bori sa starenjem stanovništva, inovativne strategije planiranja penzionisanja su od suštinskog značaja. 30:30:30: pravilo planiranja prihoda nudi strukturirani pristup gde pojedinci izdvajaju 30% svog prihoda na troškove života, još 30% na štednju za penziju, 30% na investicije i 10% za neočekivane potrebe".

On dodaje da iako ovaj metod pomaže ljudima da efikasno upravljaju svojim finansijama i da se pripreme za budućnost, moglo bi doći prekasno za one koji su blizu penzije ili su već u penziji.

"Ovi pojedinci moraju da istraže druge mogućnosti da osiguraju svoju finansijsku stabilnost, posebno imajući u vidu neizvesnost dobiti od ulaganja", kazao je on.

"Hipoteke za oslobađanje kapitala dobijaju popularnost u Evropi kao održiva opcija za penzionere. Ove hipoteke omogućavaju vlasnicima kuća da pristupe kapitalu u svojim domovima kako bi dopunili prihode za penziju bez trenutne potrebe da plaćaju kamatu, pružajući stabilnu finansijsku opciju usred neizvesnog povrata ulaganja", smatra Mulder.

"Sve veća popularnost hipoteka za oslobađanje kapitala je prirodan odgovor na društvene izazove sa kojima se suočavaju mnoge evropske zemlje. Ovi finansijski alati pružaju penzionerima dragocenu priliku da poboljšaju svoju finansijsku fleksibilnost. Otključavanjem kapitala u svojim domovima, penzioneri mogu da povećaju svoje raspoložive prihoda, čime se direktno poboljšava njihov kvalitet života u penziji", pojašnjava stručnjak.

Prema njegovim rečima, kada se pažljivo upravlja, ova opcija ne samo da se bavi trenutnim potrebama za finansijskom sigurnošću, već i balansira dugoročne ciljeve, kao što su održavanje finansijskog zdravlja i očuvanje nasledstva za buduće generacije.

"Sve u svemu, dok su tradicionalne strategije štednje poput pravila 30:30:30:10 korisne, penzioneri i oni koji se približavaju penziji moraju razmotriti dodatne finansijske opcije kao što su hipoteke za oslobađanje kapitala kako bi se osigurala trenutna stabilnost i dugoročni mir", siguran je on.

Međutim, u trenutnoj finansijskoj klimi, sa višim troškovima života i rastućom inflacijom, mnogi su bili prinuđeni da smanje troškove i redukuju kupovinu onoga što im možda nije apsolutno neophodno, kao što su renta , računi i namirnice.

U takvim slučajevima, penzijska štednja i investicije su često među prvima koji se takođe smanjuju, pri čemu se nekolicina ljudi oseća kao da to trenutno ne može sebi priuštiti ili da će definitivno imati priliku da nadoknade izgubljenu štednju. Ovo se takođe dešava u slučaju otpuštanja i drugih finansijskih nepredviđenih situacija.

Kako pravilo planiranja penzija 30:30:30:10 može smanjiti rizik za vas?

Verzija pravila za planiranje penzija 30:30:30:10 govori o tome šta da radite sa delom prihoda koji ste već odvojili za penziju i investicije. Ovo pravilo se zalaže za usmeravanje 30% vaše ušteđevine u obveznice, 30% u imovinu, 30% u akcije i 10% u gotovinu i gotovinske ekvivalente.

Tako ćete najefikasnije i najprofitabilnije rasporditi vaš novac, što može biti mnogo bolje na duge staze nego samo stavljanje na štedni račun. To je zbog toga što većina štednih računa ne plaća kamate koje su dovoljno visoke da se bore protiv trenutne stope inflacije, a ako se visoka inflacija nastavi, vaša štednja može biti značajno okrnjena do trenutka kada ostvarite penziju.

Vremenska vrednost novca, koja u suštini kaže da će vrednost današnjeg evra, za 20 ili 30 godina verovatno biti nešto više od 1 evra.

Pravilo planiranja penzija 30:30:30:10 takođe osigurava da, raspoređujući svoj novac između različitih sredstava kao što su akcije, obveznice, nekretnine i gotovina, značajno smanjujete rizik svog portfelja.

U hitnim slučajevima, i dalje imate pristup gotovoj gotovini, kroz 10% vašeg portfelja koji je dodeljen gotovini i gotovinskim ekvivalentima, bez potrebe da okrnjite bilo koju od svojih dugoročnih investicija.

Važno je zapamtiti da pravilo planiranja penzija 30:30:30:10, kao i bilo koje drugo pravilo finansijskog ili penzionog planiranja, nije pravilo koje odgovara svima i da ga treba koristiti samo uz zadržavanje sopstvene tolerancije rizika, finansijske ciljeve i raspoloživa sredstva.

Možda ćete otkriti da prilagođavanje određenih procenata odgovara vašim individualnim ciljevima i primeniti ih. Možete, na primer, da dodelite veći procenat akcijama, ili manji procenat obveznicama, u zavisnosti od vaše preferencije rizika.

Ako ste u nedoumici, uvek razgovarajte sa nezavisnim finansijskim savetnikom koji bi trebalo da vam pomogne da smislite plan penzijske štednje prilagođen vašim specifičnim potrebama. Takođe bi trebalo da ponude korisna rešenja kako da na najbolji način postignete svoj cilj, ma koliko to izgledalo daleko.

Ove informacije ne predstavljaju finansijski savet već uvek uradite svoje istraživanje kako biste bili sigurni da su informacije ispravne za vaše specifične okolnosti.  Takođe, ovo su  vodiči i saveti stručnjaka, a ukoliko se oslanjate na informacije na ovoj stranici, onda to činite u potpunosti na sopstveni rizik.

(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)