U okviru Kopaonik biznis foruma, na panelu o ekonomskim perspektivama Zapadnog Balkana, šefica kancelarije MMF u Srbiji, Julija Ustjugova navela je da će od zemalja na Zapadnom Balkanu fiskalne deficite nastaviti da smanjuju Srbija i Severna Makedonija.
Ona je kazala da se očekuje da će se on u drugim zemljama vratiti oko prethodnih nivoa.
Ovo međutim, isključuje Crnu Goru, za koju se predviđa značajno povećanje fiskalnog deficita koje ujedno oslikava neke mere koje su sprovedene u prethodnim godinama, rekla je Ustjugova.
Prema njenim rečima, fiskalni bilansi su unapređeni u većini zemalja na Zapadnom Balkanu.
Po pitanju javnog duga, ona je rekla da je on smanjen u proteklim godinama, ali da to ne znači da rizika nema jer, kako je navela, taj opadajući trend može da se preokrene.
"Mislim da je jako važno da se dobro upravlja miksom makroekonomskih politika. Dakle, nivo javnog duga je smanjen, ali trošak javnog duga je porastao", ukazala je ona.
Prema njenim rečima, ove godine globalni rast iznosiće 3,1 odsto, a naredne 3,2 odsto, dok se za Srbiju očekuje rast od 3,3 odsto ove godine, a u 2025. rast od čak 4,5 odsto.
Ričard Rekord, glavni ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan istakao je značaj regionalne integracije, kao i da postoje u regionu određena kretanja, ne samo ka ubrzanju integracije u Evropsku uniju, već da se ostvare neke koristi na jedinstvenom tržištu.
Fiskalni bilans jednak je razlici javnih prihoda i rashoda ostvarenih u toku jedne godine.
On prevashodno reflektuje politiku vlade određene zemlje u pogledu vođenja poreske politike i politike javnih rashoda.
Ukoliko rashodi, zemlje koja se posmatra, po obimu prevazilaze javne prihode, govorimo o postojanju fiskalnog deficita, te o unutrašnjoj neravnoteži u privredi.
Pojam javnog duga usko je povezan sa pojmom fiskalnog deficita jer da bi finansirala višak potrošnje, država najčešće pribegava zaduživanju u zemlji i inostranstvu.
(M.A./EUpravo zato, Euronews, sveonovcu.rs)
