Poslednjih dana Srbija je potresena dvostrukim femicidima, a od početka godine čak 12 žena je izgubilo život zbog porodičnog nasilja. Sličan problem postoji i u celoj Evropi, što potvrđuje i odluka Italije da uvede novo krivično delo femicid, sa mogućom kaznom doživotnog zatvora.
Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, Tatjana Macura, u razgovoru za RTS istakla je da je tokom prošle godine izrečeno oko 30.000 hitnih mera zaštite, što pokazuje da se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici prilično dobro primenjuje.
Prema njenim rečima, institucije su ključne za pružanje sveobuhvatne podrške žrtvama nasilja, jer samo na taj način mogu da im pomognu da preuzmu kontrolu nad svojim životom i budu sigurnije.
Primena zakona i izazovi
Macura je objasnila da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je na snazi od sredine 2017. godine, već daje rezultate, ali je najveći izazov kako ženama uliti sigurnost da istraju u procesu prijavljivanja nasilnika.
Mnoge žrtve se, kaže, nažalost, povuku jer nemaju snage da se suoče sa svim pravnim i emocionalnim preprekama. Zato je važno da prihvate sve mere podrške, uključujući i pomoć sigurnih kuća, koje postoje u Srbiji.
"Žene često misle da same hitne mere koje se donose po zakonu mogu prekinuti nasilje i to im je dovoljno, ali u ozbiljnijim slučajevima to nije tako," naglašava ministarka.
Zato je zajednički zadatak svih nas da žrtve ohrabrimo i pružimo im potrebnu pomoć.
Uloga medija i odgovornost društva
Ministarka je istakla da i mediji imaju veliku ulogu u ovom procesu, ali i da često zloupotrebljavaju temu senzacionalističkim pristupom.
Zato je važno da se svaka prilika iskoristi da se javnost informiše o tome kako i gde potražiti pomoć, uz pozive na brojeve telefona kao što su 192 i 0800 100 600, kao i na rad nevladinih organizacija koje pružaju SOS podršku.
Kakve kazne su potrebne?
Italijanski Senat je nedavno usvojio zakon kojim se femicid uvodi kao posebno krivično delo sa kaznom doživotnog zatvora. Macura smatra da bi i Srbija trebalo da prepozna femicid kao zasebno delo i uvede stroge kazne, jer samo povećanje postojećih kazni neće promeniti stanje na bolje.
Prema njenim rečima, zakon se već sada dobro primenjuje, ali može i mora bolje.
Do kraja godine planira se prikupljanje mišljenja predstavnika tužilaštva, policije, centara za socijalni rad i nevladinih organizacija kako bi se unapredile mere i smanjila crna statistika nasilja u porodici.
Važnost prijavljivanja nasilja
Iako je za 14 godina ubijeno preko 430 žena u porodičnom nasilju, samo tri odsto njih je nasilje i prijavilo. Macura ističe da svi imamo obavezu da reagujemo, jer zakon obavezuje institucije, ali i građane, a najvažnija je naša savest.
"Svako od nas može napraviti taj prvi korak i pomoći žrtvi da izađe iz nasilja. Kada žrtva prijavi nasilje, to je najvažniji trenutak kada svi, institucije i okolina, treba da joj pruže podršku i pomognu da istraje," kaže ministarka.
Teški trenuci i konkretni slučajevi
Macura podseća da mnoge žrtve odustaju kada počne sudski proces, što je posebno izazovno, te da je potrebna dodatna podrška u tom periodu.
Većina nasilnika prestane sa nasiljem nakon što im se izreknu hitne mere, ali postoje i ozbiljniji, patološki slučajevi koji zahtevaju dodatnu pažnju.
Govoreći o slučaju ubistva u Bajinoj Bašti, gde je nasilje već bilo prijavljeno, ministarka je naglasila da javnost često ne zna sve detalje i da ne bi komentarisala konkretan slučaj. Međutim, ako su postojali propusti na nivou institucija, one neće ćutati i biće preduzete potrebne mere.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
