Flamingo, ptica divnih ružičastih boja, uglavnom se gnezdi u Španiji i Francuskoj, ali se u poslednje vreme sve češće pojavljuje u ogromnoj Venecijanskoj laguni.
Prve jedinke su primećene početkom 2000-ih, uglavnom u ribarskim zonama i muljevitim ravnicama, dok su ređe viđani u popularnim kanalima istorijskog centra Venecije.
Ekolozi kažu da je njihovo pojavljivanje u Veneciji, kako se širi područje evropskog flaminga, znak zdravlja lagune i njene pogodnosti kao hranilišta.
Prošle godine broj flaminga koji su zimovali u Veneciji dostigao je rekord od skoro 24.000.
"To je 6.000 više nego prethodne godine, što su brojevi koji Venecijansku lagunu svrstavaju među najvažnija zimovališta u svim područjima na kojima borave", rekao je ornitolog Alesandro Sartori.
Sartori svake nedelje obilazi lagunu brodom kako bi pratio znakove gnežđenja, jer bi to označilo da postoji samoodrživa venecijanska kolonija.
Prethodna dva pokušaja gnežđenja, 2008. i 2013. godine, bila su neuspešna jer su severne ribarske zone pretrpele ozbiljne neuspehe, uključujući snažan grad koji je ubio desetine ptica.
Više od 90 odsto ptica prebrojanih u prošlogodišnjem popisu nalazilo se u severnom delu lagune, gde se nalaze slane močvare.
Plamence takođe privlače tradicionalne ribarske zone, ograđene močvare koje nude obilje hrane.
Venecija pokušava da obnovi svoje izgubljene močvare
Projekat rekonstrukcije slanih močvara u izolovanijem južnom delu lagune, daleko od istorijskog centra i industrijske luke, otvara mogućnost da se broj flaminga tamo poveća, jer bi im obezbedio novo stanište na području gde je erozija močvara posebno izražena.
Venecijanska laguna, koja se prostire na 550 kvadratnih kilometara, prvobitno je bila slana močvara samo polovično. Danas je površina slanih močvara svega oko 7 odsto, od čega je otprilike polovina obnovljena, rekla je Džejn da Mosto, izvršna direktorka organizacije "We Are Here Venice", lokalnog partnera u EU projektu "WaterLANDS", vrednom 23,6 miliona evra, koji ima za cilj obnovu močvara širom Evrope.
Šteta je posebno izražena u centralnom i južnom delu lagune, zbog kombinacije prirodne erozije i iskopavanja plovnih kanala radi pristupa industrijskoj luci tokom 1960-ih.
"Od tada je došlo do mnogo šire erozije i gubitka sedimenata iz lagune, do tačke u kojoj Venecija sada ide ka tome da postane morski zaliv. Projekat obnove ima za cilj da pokaže da je moguće zaustaviti ovaj trend i promeniti tok istorije", dodala je.
Obnova slanih močvara povećava sposobnost lagune da apsorbuje ugljen-dioksid. Ali Da Mosto kaže da bi bile potrebne znatno veće površine da bi efekti po klimu bili značajni. Cilj EU projekta je da obnova slanih močvara postane primenljiva u velikim razmerama.
Flaminzi takođe mogu da imaju koristi kako se povećava biodiverzitet. Tim Džejn da Mosto istražuje načine da poveća biodiverzitet na obnovljenim močvarama, uključujući sadnju vrsta koje mogu da smanje eroziju i učine ekosistem otpornijim.
Sartori veruje da obnova privlači sve više plamenaca u ovo područje. Tokom poslednje tri godine, njihov broj u južnoj laguni porastao je sa samo nekoliko jedinki na čak 300 do 400 u određenim periodima.
Prisustvo ovih ptica u laguni naglašava značaj venecijanskog ekosistema i nudi novi način da posetioci razumeju grad i okolna ostrva kroz njegov ekološki, a ne samo istorijski i umetnički, značaj.
Ipak, posetioci Venecije koji se nadaju da će lako videti flaminge verovatno će biti razočarani.
Novinari AP su nedavno morali da putuju brodom sat vremena da bi ih uopšte videli. Flaminzi žive u plitkim, teško dostupnim delovima lagune, gde je bezbedno kretanje moguće samo uz pažljivo praćenje plime i kanala. Čak i sa udaljenosti, ptice se lako uznemire i brzo polete.
Sartori predviđa da bi posmatranje ptica, koje je već moguće sa obala malih ostrva Murano i Burano, moglo da bude sve češće kako njihov broj nastavlja da raste.
"Naravno, to bi uvek trebalo raditi sa poštovanjem prema životinjama, uz održavanje bezbedne distance i bez ometanja njihovog svakodnevnog života", napominje on.
(EUpravo zato/Euronews)
