Dok se evropski farmeri suočavaju sa sve češćim sušama, porastu u troškovima i nepredvidivom klimom, novo istraživanje iz Francuske sugeriše da se jedno od najefikasnijih rešenja krije ispod naših nogu. U samom zemljištu.
Ekološki principi pomažu u očuvanju prinosa
Analiza više od 1.200 francuskih farmi pokazala je da su gazdinstva koja primenjuju regenerativnu poljoprivredu izgubila gotovo tri puta manje prinosa od konvencionalnih farmi tokom suše koja je ovu zemlju pogodila 2023. godine.
Dok je kod najmanje regenerativnih proizvođača pad prinosa dostigao 22 odsto, kod onih koji najdoslednije primenjuju regenerativne metode iznosio je svega 8 odsto.
Za zemlju poput Francuske, koja se smatra jednim od najvećih evropskih proizvođača žitarica, ovo nije zanemarljiv podatak. Istraživači procenjuju da bi široka primena ovih metoda tokom budućih sušnih perioda mogla da sačuva dovoljno pšenice za proizvodnju oko 130 miliona bageta.
Zemlja poput sunđera
Na prvi pogled, regenerativna poljoprivreda ne deluje revolucionarno. Umesto oslanjanja na velike količine đubriva, intenzivno oranje i monokulture, ona podrazumeva očuvanje zemljišta, kao jednog od važnih neobnovljivih prirodnih resursa.
U pitanju je skup praksi i agrotehničkih mera kojima se utiče na poboljšanje celokupnog stanja zemljišta, odnosno njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina.
Zemljište bogato organskom materijom ponaša se poput sunđera. Ono može da zadrži više vode tokom kišnih perioda i da je sporije iskoristi tokom suše. Francuski istraživači utvrdili su da takva zemljišta sadrže između 8 i 15 odsto više vode od konvencionalno obrađivanih parcela.
U pojedinim tipovima tla povećanje organske materije za samo jedan odsto omogućava skladištenje dodatnih 350.000 litara vode po hektaru.
Ovakva otpornost zemljišta u uslovima klimatske krize je od izuzetnog značaja. UN upozoravaju da je svet ušao u eru "globalnog bankrota vode", dok štete izazvane sušama već premašuju 300 milijardi dolara godišnje.
Istovremeno, regenerativna poljoprivreda privlači pažnju i iz ekonomskih razloga. Manja zavisnost od sintetičkih đubriva i pesticida znači manju izloženost geopolitičkim krizama i skokovima cena energenata. Zbog toga sve više stručnjaka smatra da regenerativni pristup nije samo ekološka alternativa, već i strategija za povećanje otpornosti prehrambenog sistema.
(EUpravo zato/Euronews)
