Kada se govori o lečenju mentalnih poremećaja, većina ljudi pomisli na psihoterapiju i lekove. Međutim, jedna bolnica u Francuskoj pronašla je neobičnog saveznika u borbi protiv anksioznosti, depresije i drugih psihičkih tegoba - magarce.
U bolničkom kompleksu Vil-Evrar, istočno od Pariza, već deset godina funkcioniše jedinstven program terapije uz pomoć životinja.
U njegovom centru nalazi se pet magaraca koji pacijentima pomažu da lakše uspostave kontakt sa sobom i okolinom, razviju samopouzdanje i smanje osećaj usamljenosti.
"Životinjski lek" za dušu
Program su 2016. godine pokrenuli psihijatrijska medicinska sestra Ermelinda Adej i njen suprug Fransoa, verujući da bi mirni i druželjubivi magarci mogli da dopru do pacijenata na način na koji klasične metode lečenja ponekad ne uspevaju.
Tokom terapijskih susreta pacijenti vode magarce u šetnju, četkaju ih, čiste im kopita i provode vreme sa njima. Svaki pacijent vremenom razvija poseban odnos sa jednom životinjom, što dodatno doprinosi osećaju sigurnosti i poverenja.
Šezdesetogodišnja Natali, jedna od učesnica programa, kaže da joj druženje sa magarcima pruža smirenost sličnu onoj koju pružaju lekovi.
"To je kao neka vrsta životinjskog leka. Donosi olakšanje i pomaže da nakratko zaboravite sve što vas opterećuje", kaže ona.
Životinje pomažu tamo gde reči nisu dovoljne
Medicinsko osoblje navodi da životinje često služe kao most između pacijenta i terapeuta.
Jedna od medicinskih sestara ističe primer pacijentkinje koja je u početku odbijala da ustane iz kolica namenjenih osobama sa fizičkim poteškoćama. Zahvaljujući radu sa magarcem, postepeno je stekla dovoljno samopouzdanja da napravi prve korake i samostalno učestvuje u aktivnostima.
Za mnoge pacijente terapija predstavlja priliku da izađu iz svakodnevne rutine i izolacije.
"Pomaže mi da se družim sa ljudima i radim stvari koje inače ne bih radio. Mnogo mi znači da ne budem stalno kod kuće i da ne razmišljam samo o terapiji i lekovima", kaže pedesetdvogodišnji Žerom.
Magarci kao "emocionalni sunđeri"
Neki od magaraca koji danas učestvuju u programu i sami su prošli kroz zanemarivanje ili zlostavljanje pre nego što su stigli u bolnicu.
Prema rečima Fransoe Adeja, upravo ih njihova narav čini idealnim za ovakav rad.
"Magarci su veoma inteligentne životinje. Mirni su, strpljivi i vole kontakt sa ljudima. Kada uspostave vezu sa pacijentima, veoma dobro osećaju njihove emocije. Moglo bi se reći da su pravi emocionalni sunđeri", objašnjava on.
Terapija koja vraća samopouzdanje
Program je 2022. godine dobio zvanični status zdravstvene jedinice, što je omogućilo angažovanje dodatnog stručnog osoblja.
Osim magaraca, u terapiji se danas koriste i zamorci, zečevi, koze, kornjače, golubovi i kokoške. Manje životinje "obilaze" i bolničke sobe kako bi terapija bila dostupna pacijentima koji nisu u mogućnosti da izlaze napolje.
Troškove programa pokriva francuski javni zdravstveni sistem, a namenjen je osobama koje se bore sa anksioznošću, depresijom, autizmom, šizofrenijom i drugim mentalnim poremećajima.
Stručnjaci primećuju da rad sa životinjama doprinosi boljoj kontroli emocija, jačanju komunikacijskih veština i povećanju samopouzdanja.
Briga o životinji kao put ka brizi o sebi
Ermelinda Adej objašnjava da se terapija zasniva na jednostavnom principu, brinući o životinji, pacijenti postepeno uče da bolje brinu i o sebi.
"Kada razgovaramo o ishrani životinje, zapravo govorimo i o navikama pacijenta. Kada vodimo računa o higijeni životinje, podstičemo i pacijenta da više pažnje posveti sopstvenoj higijeni", kaže ona.
Prema njenim rečima, terapija životinjama ne može da zameni lekare i medicinsku terapiju, ali može da pomogne ljudima da povrate osećaj vrednosti, samopoštovanja i kontrole nad sopstvenim životom.
Stručnjaci traže veće priznanje za terapiju životinjama
Iako rezultati deluju ohrabrujuće, terapija uz pomoć životinja još uvek nije dovoljno zastupljena u zvaničnoj psihijatrijskoj praksi.
Zbog toga tim iz bolnice Vil-Evrar smatra da su potrebna dodatna istraživanja koja bi naučno potvrdila koristi ovog pristupa.
"Svakodnevno vidimo pozitivne promene kod pacijenata, ali potrebno je više studija kako bi ovakve metode dobile širu primenu u zdravstvenom sistemu", ističu stručnjaci.
Jedna od studentkinja medicine koja učestvuje u programu kaže da se razlika kod pacijenata vidi odmah po završetku terapije.
"Vraćaju se smireniji, raspoloženiji i opušteniji. Gotovo svi kažu da su uživali i da se osećaju bolje", navodi ona.
Možda najbolji opis celog programa dala je jedna medicinska sestra kroz osmeh:
"Magarci su moje najbolje kolege."
(M.A./EUpravo zato)
