Nacisti su ih opljačkali, a sada su izložena u Parizu sa jednom svrhom: "Ko poseduje ova dela?"

Umetnine nastale pre ovog perioda izložene su u Luvru, a nakon, u Muzeju savremene umetnosti. Drugim rečima, ovde se mogu videti dela Manea, Monea, Sezana, Dege, Renoara, van Goga, Gogena i mnogih drugih manje poznatih umetnika.

Umetnik je posedovao delo do svoje smrti (1917. godine), da bi je dve godine kasnije otkupio jevrejski kolekcionar umetnina po imenu Fernan Okse. Nakon toga, ono što se zna je da je 1941. godine poverena jednoj galeriji u Parizu i ubrzo završava u rukama nacista.

Završetkom Drugog svetskog rata, "Večera na balu" vraća se u svoju maticu i od tada krasi zidove Muzeja Orse.

Zašto se njen vlasnik rastao sa slikom?

Prethodnih decenija zaposleni u muzeju pokušavaju da odgonetnu pravo poreklo umetnina i šta se dešavalo sa njima u periodu Drugog svetskog rata. Jedan od njih je i kustos Segolen le Stradik, koji sumnja da je Okse, prinudno prodao sliku.

Stoga su on i kolege osmislile izložbu pod imenom "Ko poseduje ova dela?".

Ukupno 13 od 225 dela koja ne pripadaju državi, a koja su oduzeta zakonitim vlasnicima tokom rata i čiji potomci nikada nisu identifikovani. Vremenom, dela će se menjati, a pojedina mogu i da se rotiraju kako bi se pročitale etikete pozadi.

"Čim su nacisti okupirali teritoriju, bacili su se na kupovinu," objašnjava Ines Rotermund-Rejnar, šef za istraživanje porekla predmeta u muzeju i dodala: "Postojala je ogromna zainteresovanost za predmetima jevrejskih kolekcionara, ali i za akvizicijama kako bi se proširili nemački muzeji."

Prethodnih godina, pod velikim pritiskom javnosti, mnogi muzeji su opet otvorili svoja vrata u pokušaju da se nađu prvobitni vlasnici i nasledniciumetnina koje su nacisti opljačkali.

Muzej Orse je u prethodne tri decenije bio uspešan 15 puta, a sada akciju restitucije ubrzavaju izlaganjem. U nadi da će svaka od 225 umetnina naći put svojim zakonitim vlasnicima. 

(EUpravo zato/Smitsonijan)