U trenucima kada veliki kruzer pristane u luku, njegovi motori često nastavljaju da rade danima. Putnici možda uživaju u pogledu na obalu, ali brod za to vreme troši ogromne količine goriva samo da bi radila svetla, klimatizacija, kuhinje i brojni sistemi na palubi.
Rezultat su hiljade tona ugljen-dioksida i zagađivača koji se oslobađaju upravo tamo gde ljudi žive i rade, u priobalnim gradovima.
Zbog toga se luke širom sveta nalaze pred velikim izazovom. Pomorski saobraćaj pokreće globalnu trgovinu, ali istovremeno predstavlja jedan od sekora najkomplikovanijih za dekarbonitaciju. Današnje baterije ne mogu da skladište dovoljno energije kako bi zamenile dizel na dugim rutama.
Zato mnogi istraživači sve više svoju pažnju usmeravaju ka vodoniku. Ovaj najlakši element u svemiru već dugo se smatra potencijalnim gorivom budućnosti.
Kada se koristi u gorivnim ćelijama, ne proizvodi dim ni ugljen-dioksid, već samo vodenu paru. Problem je što je njegova proizvodnja i dalje skupa, a infrastruktura za skladištenje i distribuciju tek počinje da se razvija.
Uprkos tome, novi projekti sugerišu da bi vodonik mogao da pronađe svoje mesto upravo tamo gde je najpotrebniji, u lukama.
Plutajuća elektrana
Britanski istraživači i inženjeri (konzorcijum koji uključuje ELIRE Maritime, Ricardo UK, Schneider Electric, Rux Energy UK, Triton Anchor Europe, Offshore Renewable Energy Catapult i Univerzitet u Stratklajdu) nedavno su demonstrirali neobično rešenje.
Plutajuće čvorište koje kombinuje vodonik, baterije i solarnu energiju u jednu samostalnu elektranu na vodi.
Umesto skupih rekonstrukcija i izgradnje novih dalekovoda, energija se proizvodi i skladišti na modularnim platformama površine oko 1.200 metara kvadratnih koje mogu da se usidre bilo gde.
Vodonik se ovde skladišti u specijalnim kontejnerima, gde se pomoću gorivnih ćelija pretvara u električnu energiju, a baterije ga čuvaju. Kada brod pristane, platforma preuzima ulogu elektrane i napaja plovilo u kontinuitetu sa 5 MW čiste energije i bez potrebe za sagorevanjem fosilnih goriva.
Prednost ovog pristupa nije samo smanjenje emisija. Mnoge starije luke, nemaju dovoljno razvijenu elektroenergetsku mrežu koje bi istovremeno snabdevale velike brodove.
Nadogradnja infrastrukture često košta stotine miliona evra i traje godinama. Plutajuća postrojenja nude bržu i manje komplikovanu alternativu.
Naravno, ostaju brojna pitanja. Većina vodonika i dalje se proizvodi iz prirodnog gasa, što znači da njegov uticaj na klimu zavisi od načina proizvodnje. Tek kada se bude dobijao iz energije dobijene pomoću vetra, sunca ili hidroelektrana, moći će u potpunosti da opravda reputaciju "zelenog goriva".
(EUpravo zato/IOM3)
